U Srbiji su oba fenomena ravnomerno zastupljena.

U Poreskoj upravi procenjuju da je prošle godine, tokom koje je od poreza sakupljeno 515 milijardi dinara, oko 150 milijardi dinara ostalo u sivoj zoni. Poreznici su otkrili poreske prekršaje vredne 15 milijardi dinara, odnosno deset odsto pretpostavljene sume sive ekonomije.

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija kaže da su poslednjih godina učesnici u ekonomskom životu „razrađivali interesantne načine“ da utaje što više poreza, ali da Poreska uprava i MUP Srbije rade na potpunom iskorenjivanju fantomskih firmi preko kojih se odlivaju milioni evra.

Ćar od države

Zoran Vasić, pomoćnik direktora Poreske uprave kaže da se najviše utaji na PDV-u.

„Taj oblik poreza omogućava velike utaje i šteta budžetu nanosi se ne samo uskraćivanjem prihoda, već i povlačenjem sredstava iz budžeta kroz povraćaj poreza“, kaže on. Ipak, među podnetim prijavama u poslednjih šest godina, samo 27 odsto se odnosi na PDV, dok je više od polovine prijava podneto zbog neplaćanja poreza i doprinosa za zaposlene.

 

Velike poreske prevare je naravno, mnogo teže otkriti.

„U lancu gde se jedna firma pojavljuje kao ispravna, druga pere novac, treća ne obračunava PDV, četvrta izdaje lažne fakture, peta iskazuje neosnovano prethodni porez, akcije na otkrivanju takvih prevara nekad traju i po više meseci. Nedavno je otkriven lanac od 50 privrednih subjekata koji su kako se procenjuje, utajili više od 200 miliona dinara“, kaže Vasić.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže, međutim, da ne postoji nijedna ozbiljna višemilionska utaja poreza u kojoj, na neki način, nije učestvovao poreski inspektor.

„Najčešći slučaj je da pojedinci zažmure kod sumnjivih transakcija, a nekad se radi i direkno u dogovoru sa njima. Nemoguće je da desetine miliona dinara prebacujete sa računa na račun, pri tom izbegavate plaćanje poreza, i da u poreskim upravama koje to prate neko ne primeti takve radnje”, kaže on.

Državni sekretar Slobodan Ilić kaže da je u zemlji u kojoj je konstatovan značajan nivo korupcije, moguće da ima korupcije i u Poreskoj upravi.

Rupe u planu

Plan o efikasnijem radu na skupljanju državnih nameta remeti i nepostojanje jedinstvenog registra i slaba međusobna komunikacija državnih organa. Vasić kaže da bi jedinstveni registar poreskih obveznika podržan drugim registrima (MUP-a, katastra i sl.) u velikoj meri učinio efikasnijim rad Poreske uprave i smanjilo mogućnost poreske utaje. On veruje da bi se, takozvanom bezličnom komunikacijom sa poreskim obveznicima smanjila i korupcija.

Poreska policija počela je da radi u Srbiji u oktobru 2003. Od tad je, kažu iz te službe, utajeno oko 850 miliona evra. Od 9.271 krivične prijave koje je za to vreme podnela, 206 prijava je finalizovano zatvorskom kaznom, od kojih je najveća šest godina zbog utaje pedeset miliona dinara. Za slabo i sporo procesuiranje krivičnih prijava najčešće se okrivljuju tužioci, za koje se veruje da nedovoljno poznavaju materiju.

Zoran Vasić kaže da bi, da tužilaštvo funkcioniše bolje, poverenje u sistem bilo veće, „jer bi za nepravilnosti ljudi bili kažnjeni i krivično gonjeni“.

„Dok se sve to ne procesuira u potpunosti, dok rizik od kazne ne bude veći od ostvarenog profita utajom poreza, ljudi će uvek posezati za prevarom“, kaže Vasić.

Nečinjenje kao izbor

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija najveći problem vidi u tome što mnogi poreski obveznici uopšte nisu podvrgnuti kontroli.

„Razlozi mogu biti i objektivni, mali broj ljudi, loša organizacija, nedovoljno korišćenje elektronskih komunikacija. Ipak, imam utisak da država svesno ide na to da ne prikuplja sve poreze. Toleriše sivu ekonomiju kroz nepostupanje u slučajevima kad firme neplaćaju poreze i doprinose za radnike, kao vid socijalne politike“, kaže on.

Potvrdu da se više može učiniti na prikupljanju poreza i da pojava utaje poreza može bitno da se smanji, Nenadić nalazi u činjenici da je nakon prenošenja nadležnosti za prikupljanje sredstava na organe lokalne samouprave porastao iznos prikupljenih poreza u tim opštinama.

„Srbija se zbog ovakvog postupanja nalazi u paradoksalnoj situaciji, da su možda porezi daleko veći nego što bi mogli da budu kad bi se uspešno naplaćivali od svih, a sa druge strane da se ta kontrola ne vrši kako treba“, kaže Nenadić.