Prema poslednjem istraživanju koje je obuhvatilo 2400 ispitanika starijih od 18 godina, čak 77 odsto građana Srbije plaši se da će bogati nastaviti da se bogate, a siromašni da siromaše i da će tako društvo zapadati u još veće podele i dublju krizu.

Strah od siromaštva bio je najveći i 2004. godine od kada se vrši isptivanje, ali je tada iznosio 68 odsto.

Da će ostati bez posla u budućnosti strahuje 69 odsto građana, dok 62 odsto njih strahuje da će Srbi kao narod nestati oslabljen događajima u poslednjih 15-ak godina i niskom stopom nataliteta.

Direktor Gallupa i rukovodilac projekta Srbobrana Branković kaze da su gotovo svi strahovi povećali od kada se vrši ispitivanje. Za svoj posao plaši se pet odsto više građana, nestanka naroda devet odsto više, neizlečive bolesti 11 odsto više, kriminalnog napada četiri odsto više, a da će zapasti u ličnu krizu plaši se osam odsto više građana.

“Svi ovi strahovi su povećani, jer su sada aktuelni. Realni su i usled uticaja globalne krize”, tvrdi profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Žarko Trebješanin dodajući da je i smanjen strah od pritiska zapada slika aktuelnih dešavanja.

Trebješanin naglašava da kolektivni strahovi nadjačavaju individualne, kao i da su individualni strahovi izraženiji kod žena. Takođe, sa porastom godina života povećavaju se strahovi. To se, prema Trebješaninu može tumačiti kao porast pesimizma, ali i kao porast realizma.

Ispitivanje etničke distance pokazalo je da je prilično izražena i dalje, ali da se smanjila u odnosu na devedesete godine. Građani su ocenjivali pripadnike naroda bivše Jugoslavije od minus pet za odbojne do pet za bliske. Najveću privrženost građani Srbije osećaju prema svom narodu 3.4, dok je najveća odbojnost prema Albancima koji su ocenjeni sa -3.3 i Hrvatima -2.

Od velikih naroda Srbima su najprihvatljiviji Rusi, dok su im najodbojniji Amerikanci i Englezi.

Sportisti su najcenjeniji, potom poljoprivrednici, pa zabavljači. Najnepopulariniji političari ocenjeni su sa -2,93. Slede saobraćajni policajci, sudije, advokati i tajkuni.

U gradu su najcenjeniji sportisti i zabavljači, a u selu poljoprivrednici i sveštenici vlastite vere, dok su profesori ispod crte. U gradu su najneomiljeniji političari, a u selu direktori javnih preduzeća i saobraćajni policajci.

Branković kaže da u grupi od 18 do 24 godine policajci za javni red i mir su odbojniji od saobraćajnih, jer s njima više imaju posla, dok kod onih od 25 do 30 godina konobari su popularniji od profesora

“To su mogli da uslove ili glasovi večitih studenata, ili izlazak iz školske klupe, tako da profesori više nisu autoritet kakav su ranije bili“, tvrdi Branković.

Anketiranje je pokazalo da prema seksualnim manjinama vlada izrazita odbojnost. Odbojnost je da najveća prema transseksualcima čak -4.5, potom prema gej populaciji i biseksualcima, a nešto manja prema lezbo populaciji. Veliku netolerantnost iskazali su i muškarci i žene. Netolerantnost prema seksualnim manjinama raste sa brojem godina, a smanjuje se sa višim stepenom obrazovanja.

„Gledajući ove rezultate veći je problem seksualna orejentacija nego nacija“, zaključuje Trebješanin dodajući da uvek kada je kriza stradaju različite manjine.

„Narasta agresivnost i nebranjene grupe stradaju, bilo verske, etičke ili seksualne“, kaže Trebješanin.