Predstavnici Udruženih sindikata Srbije "Sloga" predali su danas Vladi zahteve u kojima traže hitno donošenje novog Zakona o sindikatima i odgovornost Visokog saveta sudstva zbog neuspele reforme pravosuđa. Među zahtevima USS su i izmene i dopune Zakona o radu kojim bi se omogućilo efikasnije učešće sindikata u socijalnom dijalogu, i obnova metalsko-industrijskog kompleksa kao okosnice privrede. USS "Sloga" traži i izmene i dopune Zakona o platama državnih službenika i nameštenika kako bi se uskladile plate zaposlenih u upravi i pravosuđu.

Oko 200 članova tog sindikata protestovalo je na ulicama Beograda tražeći zaštitu prava radnika u procesu privatizacije preduzeća i hitno donošenje zakona o sindikatima. Prvomajski protest Sindikata "Sloga" organizovan je pod sloganom "Vratimo dostojanstvo radnicima i građanima Srbije".

   

Neki od transparenata koje su nosili učesnici protesta su "Stop kriminalu", "Vratite fabrike radnicima" i "Ovim šerpama smo lupali kada ste vi došli na vlast", a jednom od parola odaje se i priznanje treneru košarkaša Partizana: "Duleta Vujoševića za premijera".

 

Metalci uputili Vladi Program za socijalni progres

Radnici metalske industrije Srbije su sa protesta ispred Skupštine Grada Kragujevca uputili Vladi Srbije "Program za socijalni progres" koji predviđa dvostruko povećanje plata u ovoj godini, smanjenje poreza i podelu profita.

Na jednočasovnom protestu koji je sa motom "DOSTA!" organizovao Samostalni sindikat metalaca Srbije, učestvovali su radnici kragujevačkih fabrika "Zastava kamioni", "Zastava automobili" i "Zastava oružje". Na mitingu su bili i radnici "Goše" iz Smederevske Palanke, valjevskog "Krušika", niske "Elektornske industrije", "14. oktobra" iz Kruševca, "Prve petoletke" iz Trstenika, "Fabrike kablova" iz Jagodine, kao i metalci iz Čačka i Užica.

Predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović rekao je da je socijalni položaj metalaca neizdrživ i da je prosečna plata radnika u metalskoj industriji oko 20 hiljada dinara. On je poručio da politika treba da se okrene radnicima, ali ne samo verbalno, i predstavio zahteve "Program za socijalni progres".

"Tražimo da se u ovoj godini plate povećaju bar duplo, da se smanji porez na zarade za četiri odsto i to uključi u zarade radnika, da se najmanje 30 odsto profita koji poslodavci ostvaruju u metalskoj industriji vrati radnicima", rekao je Vujović.

 

Nikad gora situacija za radnike

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ocenila je danas u Beogradu da je situacija "nikada gora" za radnike u Sriji i najavila "vruće leto" uz puno štrajkova i sindikalnih aktivnosti.

"Milion nezaposlenih, 650.000 građana Srbije ispod granice siromaštva i oko 350.00 onih sa minimalnom zaradom. Puno je razloga da se sindikati ujedine", kazala je Savić tokom prvomajske akcije ASNS-a u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.

Ona je navela i da je obaveštena o tome da se nakon prvomajskih praznika spremaju novi štrajkovi u Smederevu, Kragujevcu i Valjevu, a među preduzećima čiji će zaposleni protestovati su i neke gradske komunalne službe. "Sredinom maja ćemo biti obavezni da organizujemo mnogo veću akciju. Pred nama je vrlo, vrlo vruć ne samo maj nego i celo leto", poručila je predsednica ASNS-a.

   

Iskazati radničku solidarnost

Predstavnici Novog sindikata zdravstva Srbije i Policijskog sindikata Srbije danas su na trgu Slavija u Beogradu, povodom Međunarodnog praznika rada, održali protest zbog, kako su naveli, lošeg položaja zaposlenih.

Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović rekao je na skupu da je Međunarodni praznik rada prilika da se "iskaže radnička solidarnost". "Ne smemo dozvoliti da neko utiče na našu slogu. Ako se mi ne budemo borili za svoje porodice i za sebe, onda ne znam ko će to da radi", rekao je Mijailović. Mijailović je upozorio da su radnički protesti u Srbiji "jasna poruka Vladi" da je potrebno poboljšati položaj zaposlenih.

 

Poslodavci ne obezbeđuju delotvornu zaštitu radnika

Zaštitnik građana Saša Janković pozvao je danas državu da se više angažuje u zaštiti prava radnika, a poslodavce da poštuju radnička prava.

"Zaštitnik građana i ovom prilikom želi da podseti da prava mnogih radnika u Srbiji svakodnevno krše nekorektni poslodavci, između ostalog i zbog toga što država najčešće ne obezbeđuje brzu i delotvornu zaštitu", rekao je Janković prema saopštenju iz njegovog kabineta.

Janković je ukazao na probleme radnika koji godinama rade na određeno vreme, iako je takav vid zaposlenja zakonom ograničen na godinu dana. "Uvidom u dokumentaciju koju podnose građani i saradnjom Zaštitnika građana sa Inspekcijom rada Ministarstva za rad i socijalnu politiku, zabeleženi su slučajevi u kojima radnici rade i po sedam godina na određeno vreme, i to uglavnom žene", istakao je Janković.

   

Čanak odbio da govori na skupu zbog slabog odziva radnika

Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak odbio je danas da govori pred učesnicima prvomajskog protestnog skupa u Kruševcu, nezadovoljan slabim odzivom Kruševljana.

"Na skupu ima najmanje Kruševljana, a došli smo u njihov grad, to je kao kad biste došli na slavu, a domaćina nema", rekao je Čanak na skupu koji je organizovao Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva kojem je prisustvovalo oko 200 ljudi. Izostankom značajnijeg broja Kruševljana i malim brojem prisutnih, prema Čankovom mišljenju, ta sindikalna poruka izgubila je svoj smisao.

Čanak je dodao da Prvi maj "svuda u svetu" služi da se pošalje poruka poslodavcima koji krše radnička prava i državi koja to toleriše da to ne više ne čine. "Skup u Kruševcu danas nije ni malo uplašio ni državu ni poslodavce i oni će tek sad da nastave", upozorio je Čanak.

Učesnicima prvomajskog protesta u Kruševcu danas se, pored predstavnika kruševačkih organizacija sindikata "Nezavisnost" i gostiju iz drugih gradova, obratio i predsednik Granskog sindikata Milorad Panović. On je rekao da je Kruševac u prethodnim godinama "iznedrio najviše tajkuna" i da su sa današnjeg skupa želeli da im poruče da "bar deo toga vrate tom gradu od koga su oduzeli i koji je najgladniji".

 

Dačić položio venac na spomenik Dimitriju Tucoviću

 

Predsednik SPS Ivica Dačić poručio je danas u Beogradu, povodom Međunarodnog praznika rada da u vreme ekonomske krize treba posebno voditi računa o zaštiti prava radnika i najugroženijih slojeva stanovništva.

"Radnici treba da se izbore za svoja prava. Oni koji su kupili fabrike nisu robovlasnici, nego vlasnici dela kapitala", rekao je Dačić pošto je na Trgu Slavija položio venac na spomenik Dimitriju Tucoviću, vođi socijalističkog pokreta u Srbiji početkom 20. veka.

Dačić je ocenio da su "neki prelazak Srbije iz jednog sistema u drugi 2000. godine shvatili ne kao prelazak u moderni kaptilizam, već u prvobinu akumulaciju kapitala".

"Ako predsednik SAD Barak Obama govori o reformi zdravstvenog sistema i o većoj dostupnosti obrazovanja svim kategorijama stanovništva, onda ne vidim razlog da se i kod nas o tome ne govori javno i veoma otvoreno", kazao je Dačić.

     

Zajedno sa Dačićem, venac je položio i predsednik Gradskog odbora SPS Aleksandar Antić koji je 1. maj čestitao "svima koji žive od svog rada". "Uveren sam da je pred nama vreme u kojem ćemo sačuvati postojeća i otvoriti nova radna mesta. Niko ne može živeti bolje ako nema rada i novih radnih mesta", rekao je Antić.

 

Prvi maj obeležava se danas širom sveta u znak sećanja na dan kada je 1886. godine oko 40.000 čikaških radnika, tražeći bolje uslove života, stupilo u štrajk i obustavilo rad. Na mitingu, na kojem su radničke vođe istakle zahteve simbolički izražene trima osmicama (osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja), policija je napala radnike, a vođe štrajka osuđene su na smrt.

Radno vreme tada je u proseku trajalo oko 12 sati, a u nekim fabrikama radnici su radili i po 18 sati dnevno. Tri godine kasnije predstavnici radnika iz celog sveta na Drugom kongresu Internacionale odlučili su da se svake godine, za uspomenu na taj dan, slavi Prvi maj kao praznik radničke borbe i solidarnosti.

U Srbiji se Prvi maj slavi od 1893. godine, kada je praznik rada obeležen protestima u Beogradu. Kao i u većini zemalja sveta, Prvi maj je i kod nas proglašen državnim praznikom.

 

Skupovi i demonstracije širom sveta

U svetu se raznim manifestacijama obeležava Međunarodni praznik rada 1. maj.

U atmosferi teške ekonomske krize u Atini su danas održane masovne prvomajske demonstracije, a do nasilja je došlo tokom protesta u Solunu. Policija je suzavcem rasterala grupe od oko 250 mladih koji su gvozdenim štanglama razbili izloge dveju banaka, jedne prodavnice elektronike i jednog salona automobila. Ti napadači su se umešali u prvomajsku povorku oko 5.000 ljudi, koja se mirno nastavila posle intervencije policije. Hiljade ljudi demonstrirale su u Atini protiv smanjenja plata i drugih oštrih mera zavedenih zbog prezaduženosti drzavne kase Grčke.

Četiri sindikata u Hrvatskoj su danas u najvećim gradovima organizovala protestne skupove povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja. Pod geslom "Ili bolje, ili dole" koji predstavlja upozorenje Vladi, protesti se održavaju u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Osijeku i Puli.

U Sloveniji je proslava Međunarodnog praznika rada počela tradicionalnim prvomajskim urancima, a u Ljubljani je govorio gradonačelnik Zoran Janković koji je pozvao prisutne da zaborave na stranačke podele i deluju zajednički na dobrobit svih.

Savez sindikata Crne Gore (SSCG) zatražio je danas da se "preispita" privatizacija u svim onim kompanijama "koje već duže vreme rešenje traže u otpuštanju zaposlenih, ucenjivanju i pritiscima".
U prvomajskom proglasu koji je pročitan na sindikalnim skupovima u Nikšiću, Baru i Bijelom Polju, ocenjeno je i da je u Crnoj Gori na delu "ogromno raslojavanje na bogate i siromašne". 
 

Oko 140.000 ljudi se okupilo na trgu Taksim u Istanbulu, gde se prvi put posle 33 godine obeležava praznik rada. Na tom čuvevom trgu su poginule 34 osobe u prvomajskim demonstracijama 1977. godine. Današnji demonstranti su zatražili ponovnu istragu o tom slučaju, pošto niko od tada nije optužen za smrt demonstranata.

Većina prvomajskih okupljanja je bila mirna, osim na kineskoj teritoriji Makau, gde je policija koristila vodene topove i suzavce za rasterivanje demonstranata koji su pokušali da probiju jedan put. Radio Hongkonga je javio da je najmanje osam osoba povređeno.

Policija u Nemačkoj je u pripravnosti, posebno u Berlinu, gde su najavljeni skupovi ekstremnih levičara i desničara. Oko 7.000 policajaca raspoređeno po Berlinu, kako bi skupovi mirno protekli. Nekoliko stotina neonacista planira da se prošeta seveoistočnim delom grada, dok su levičari planirali šetnju u zapadnom delu Berlinu.

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Manili ispred predsedničke palate. Jedan od organizatora skupa je rekao da je sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom koštao mnogo radnih mesta u zemlji, gde su nekim radnicima smanjene dnevnice, a korupcija je porasla.

U Moskvi nekoliko hiljada simpatizera Komunističke partije okupilo se i nosilo crvene balone i zastave, kao i Lenjinove i Staljinove portrete. Demonstranti su pozvali rusku Vladu da podnese ostavku zbog sve veće nezaposlenosti i visokih cena. Drugi protest u Moskvi je predvodio bivši svetski šampion u šahu Gari Kasparov. I na tom skupu je pozvana Vlada da podnese ostavku, posebno premijer Vladimir Putin, koji je optužen za nesprovođenje demokratije.

U Seulu, Tokiju i Tajvanu, nekoliko hiljada radnika se okupilo, tražeći bolje uslove za rad i stalna radna mesta.

U Francuskoj su održani skupovi širom zemlje. Tema ovogodišnjih skupova bila je položaj penzionera, koji bi mogli da budu glavna žrtva reformi koje je obećao francuski predsednik Nikola Sarkozi do kraja svog mandata. U Parizu je održan prvomajski defile.

U Španiji i Portugalu takođe je bilo protestnih okupljanja zbog ekonomskih mera vlada u Madridu i Lisabonu.

U Kini je Prvi maj prošao u tradicionalnom maniru narodne zabave,a u Šangaju, gde je otvorena Svetska izložba, prvih 500.000 srećnika sa ulaznicama, provelo je najmanje četiri sata u redovima pred ulazom na izložbu.