Savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Mijailović kazao je danas da će ubuduće država subvencionisati samo zajmove za likvidnost u dinarima, kako bi se pospešio proces devroizacije. On je na okruglom stolu Uslovi finansiranja i mere za pospešivanje likvidnosti napomenuo da je suma odobrenih investicionih kredita i dalje zanemarljiva - od početka godine dostigla je oko 20 miliona evra.

Petar Stefanović, predsednik Udruženja finansijskih organizacija kazao je da visok stepen odobravanja kredita za likvidnost ukazuje na to da je nelikvidnost i dalje gorući problem domaćih privrednika.

Banke su prema njegovim rečima likvidne, ali raste broj zajmova u docnji i povećava se stepen loše aktive u bankama zbog čega one imaju problem da nađu dovoljno kvalitetne klijente kojima bi plasirale kredite. Podsećajući da je prosečna kamatna stopa na zajmove u Srbiji 19 odsto, što je najviše u regionu, Stefanović je kazao da postoji prostor da NBS preispita standarde o klasifikaciji loših kredita koji su najstroži u domaćem bankarstvu u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Đukić: Politikantska priča o jeftinijim zajmovima

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić naveo je da četiri petine srpske privrede trpi devizni rizik, jer su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, te da je samo 20 odsto privrednika zaduženo u dinarima.

Prema njegovim rečima, cena kredita u Srbiji i dalje je znatno viša nego u zemljama u okruženju, ali banke ne mogu da smanjuju kamatne stope jer je cena izvora kapitala veoma visoka i ne može se očekivati da će u narednim godinama biti niža.

„Mi kusamo posledice dešavanja na svetskom tržištu. Za prvoklasne igrače su cene međubankarskih pozajmica više, dok su trgovci obveznica skeptični da će kupovati dugoročne obveznice država. To će uticati da cena takvih hartija bude viša ne bi li bila interesantnija za ulagače. Sve to utiče na cenu kapitala koje povlače banke koje posluju na domaćem tržištu. Ko god priča da će cena zajmova biti niža, priča politikantski. To se neće desiti barem još naredne tri godine“, objasnio je Đukić i ukazao da je struktura štednje u srpskim bankama nepovoljna.

Naime, prema njegovim rečima, samo 11,5 odsto čini dugoročna štednja zbog čega će proces deevorizacije u Srbiji vrlo sporo teći zbog loših iskustava stanovništva u prošlosti.