Ta mogućnost je objašnjena kao posledica očekivanog "nešto višeg rasta" inflacije na svetskom nivou, zbog dejstva "monetarnih i fiskalnih stimulansa koji su korišćeni u borbi protiv recesije".

U izveštaju glavnog ekonomiste CB Nikole Fabrisa koji je usvojen na sednici Saveta te banke, navedeno je takođe da je bruto društveni prozivod (BDP) u 2009. godini u Crnoj Gori opao za 5,3 odsto, a ne sedam odsto, kako je ranije procenio Međunarodni monetarni fond.

Berzanski indikatori su lane izgubili više od 70 odsto u odnosu na njihove maksimalne vrednosti u vreme pre ekonomske krize.

Posle više godina budžetskog suficita, Crna Gora je 2009. godine zabeležila budžetski deficit od 3,5 odsto.

Kao "pozitivnu tendenciju", glavni ekonomista CB je naveo "rekordni priliv" neto direktnih stranih investicija u 2009. godini u iznosu od preko 910 miliona evra, između ostalog zbog dokapitalizacije Elektroprivrede Crne Gore i banaka.

Porast direktnih stranih investicija u prva tri tromesečja 2009. u odnosu na isti period 2008. je 25 odsto.

Kada je reč o bankama, njihov kapital je u decembru povećan za 18,7 odsto u odnosu na decembar 2008. godine. Likvidna sredstva banaka, na kraju prošle godine, iznosila su više od 461 milion evra, što je povećanje od preko 26 odsto u odnosu na 2008. godinu.