"Mi smo uvereni da je stabilnost u čitavom regionu moguća samo ako je Srbija članica EU, ali reč je i o mnogo većoj stvari. Razvoj, blagostanje, demokratija i pravna država mogu u okvirima EU mnogo bolje da se razvijaju", rekao je Krihbaum novinarima posle sastanka Odbora.

Đelić, koji je 90 minuta članovima Odbora tumačio politička i ekonomska opredeljenja Srbije, pozvao je Bundestag i nemačku vladu da podrže dva koraka koja su od ključnog značaja za Srbiju.

Od Berlina se, kako je rekao Đelić, podrška očekuje kada je reč o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i o prosleđivanju aplikacije Srbije za članstvo u EU Evropskoj komisiji.

Đelić je istakao da Srbija "ne traži nikakve privilegije ili mogućnost da krene prečicom u EU", ali da joj je nužna "verodostojna EU-perspektiva da bi mogla da nastavi svoju odgovornu politiku uz podršku građana" i da pregovore o ulasku u EU počne do kraja mandata ove vlade sredinom 2012.

Nemački poslanici, članovi Odbora, od Đelića su najviše želeli da čuju mišljenje o mogućnosti rešavanja problema Kosova.

Pri tome je jasno iskazan stav da Nemačka ne smatra mogućim da revidira svoju odluku o nezavisnosti Kosova.

Pohvaljen je, međutim, "inteligentan pristup" Beograda o ovom pitanju i pokazano zanimanje za to kakve poteze Srbija želi da povuče posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o zakonitosti nezavisnoti Kosova.

Na pitanje dopisnice Bete da li je zamislivo da Srbija uđe u EU, a da prethodno nije priznala Kosovo, konzervativni političar Krihbaum je rekao:

"Smatram da je važno da se brzo napreduje u proceduri ulaska Srbije u EU. Ako bi se ponovo otvorila statusna pitanja, to bi ovaj postupak veoma usporilo i blokiralo, a za ljude u Srbiji je važno da im se sada otvori perspektiva skorog ulaska, iako to skoro treba shvatiti relativno, jer je pred Srbijom još dug put reformi. Ja bih želeo da se pregovori vode bez dodatnih hipoteka", rekao je Krihbaum.

Potpredsednik vlade Srbije je rekao da "nijedan demokratski vođa u Srbiji ne želi i ne može da prihvati nezavisnost Kosova", ali da vlast u Srbiji želi da bude "pragmatična" i postigne "istorijski kompromis" i bude "deo rešenja".

Đelić je poslanicima obrazložio i zamisao da bi samit o Zapadnom Balkanu 2. juna u Sarajevu trebalo da se fokusira "na suštinske projekte od zajedničkog interesa u pet oblasti, a to su: infrastruktura, ekologija, energetika, socijalna politika i ekonomija znanja".

Dodao je da bi i zemlje regiona, po ugledu na sličan dokument EU, trebalo da pripreme zajedničku strategiju Zapadni Balkan 2020, kada bi trebalo da budu i deo šire evropske integracije.

Nemački poslanici su Đeliću postavili i pitanja o ekonomskoj situaciji, posebno u svetlu krize u Grčkoj, o regionalnoj saradnji, reformi pravosuđa, kao i o statusu manjina i izbeglica iz drugih delova bivše Jugoslavije koji sada žive u Srbiji.

Potpredsednik vlade Srbije sutra će učestvovati na Evropa Forumu Zapadnonemačkog radija (WDR) koji će otvoriti nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle), a na kojem učestvuju i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) i kancelarka Angela Merkel.