Sporazum predviđa podršku Švedske programima i projektima u oblasti demokratizacije društva, zaštite ljudskih prava i životne sredine. Takođe, kao ključne oblasti saradnje Srbije i švedske, u sporazumu se izdvajaju održivi razvoj, rodna i evropske integracije.

Dragutinović je posebno naglasila da Švedskoj, koja je u periodu od 2001. do 2009. kroz razvojnu pomoć uložila u Srbiju oko 106 miliona evra, nije smanjila pomoć u vreme krize. S druge strane, kako je navela, nastavak podrške govori i o zadovoljstvu Švedske načinom na koji se novac u Srbiji troši.

Projekti za koje su obezbeđene donacije Švedske sprovode se preko SIDA-e, švedske razvojne agencije, koja direktno komunicira sa korisnicima.

Dragutinovićeva je navela da je razvojna pomoć Kraljevine Švedske, između ostalog, uložena u razvoj statistike i usklađivanje sa metodologijom Evropske unije, napravljen registar donacija Srbiji koje su do sada iznosile 3,2 milijarde evra, unapređen rad sudstva i policije, spovedeni projekti zaštite životne sredine i pomoći izbeglicama i Romima.

Bringeus, koji uskoro odlazi sa mesta ambasadora u Srbiji, rekao je da je stav švedske vlade da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i dodao da ta zemlja i sama ulaže napore na ostvarenju tog cilja.

On je istakao da Srbiju očekuje težak posao na putu ka članstvu ka Evropskoj uniji i naglasio da je sam proces približavanja i reforme koje su vezane za njega, Srbija treba da uradi u interesu svojih građana.

“Primera radi, 40 odsto zahteva koji se postavljaju budućim članovima Evropske unije odnose se na zaštitu životne sredine, ali je građanima Srbije zdrava i bezbedna životna sredina potrebna je sa i bez članstva u EU”, rekao je Bringeus.

Bringeus je poručio da Srbija ne bi smela da potceni izazove reformi koje treba da sprovede pre nego što postane član EU i dodao da će za to biti potrebno dosta političke energije.

Švedski ambasador posebno je istakao značaj regionalne saradnje u sklopu evropskih integracija i ocenio da bi loši odnosi sa susedima mogli “baciti senku” na perspektivu približavanja zemlje EU.

Odgovarajući na pitanje da li se to odnosi na Kosovo, Bringeus je odgovorio da je regionalna saradnja u interesu Srbije, pojasnivši da je za EU nezamislivo da prima sukobljene članice, kao i da nijednoj zemlji nije interes da joj susedi budu “crna rupa”.