„Ukoliko banka u toku 2010. godine poveća plasmane u u stambene kredite koji su osigurani kod nacionalne korporacije ili u kredite iz programa Vlade za podršku likvidnosti privredi, za jednu četvrtinu iznosa koji iskaže faktički joj se oslobađaju dinari po osnovu devizne obavezne rezerve, ali se oslobađaju isključivo dinari. Dakle, samo jedna četvrtina, ne dinar na dinar. Ako je banka iskazala povećanje plasmana u odnosu na kraj februara 2010. za recimo 100 dinara, ona stiče pravo da uveća svoju dinarsku likvidnost za 25 procenata, odnosno 25 dinara“, rekao je Đukić.

Đukić je takođe ocenio da bi NBS trebalo razmisli da se u ovom aranžmanu nađu i plasmani privredi koji su skopčani za izvoz.

„Ukoliko banka daje kreditnu podršku kompaniji koja defakto ostvari izvoz i legitimiše se pred bankom sa odgovarajućom dokumentacijom, od izvozne i carinske deklaracije pa nadalje, onda bi ta banka trebalo da steknu uslove da joj budu oslobođeni dinari po osnovu obavezne rezerve, ukoliko je istakla povećanje plasmana i po tom osnovu. To je direktna mera za izvoznike. Podsećam da MMF insistira na povećanju izvoza kao glavnom prioritetu ekonomske politike. Takođe, to uopšte ne bi ugrozilo ciljanu stopu inflacije jer, nažalost, nema mnogo kompanija koje u 2010. mogu da povećaju izvoz zbog produženog dejstva svetske ekonomske krize. To bi bila bar delimična kompenzacija izvoznicima za trenutno destimulativni devizni kurs. U Srbiji se stalno konstatuje da je izvoz rak rana prema tome, ovom merom bi se dala motivacija bankama da uvećaju tu vrstu plasmana na bazi legitimne dokumentacije i na bazi toga se pred Narodnom bankom Srbije legitimišu za smanjenje stopa obavezne rezerve“, ocenio je Đukić.