Savet u pismima premijeru i ministrima finansija i za prostorno planiranje ističe da je ta uredba neustavna, nesaglasna sa Zakonom o planiranju i izgradnji i ekonomski štetna. "Uredba omogućava preraspodelu ogromnog državnog bogatstva na račun privilegovanih pojedinaca", ističu u Savetu.

Savet predlaže Vladi da donese novu uredbu u skladu sa Ustavom i Zakonom i to tako što će naknada za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu biti utvrđena tako da tržišna vrednost građevinskog zemljišta bude umanjena za sve stvarne troškove pribavljanja prava korišćenja.

Pod tim stvarnim troškovima može se smatrati i vrednost prava korišćenja građevinskog zemljišta ako je ona bila evidentirana u knjigovodstvu ili u elabaoratu o proceni vrednosti preduzeća na osnovu koje je ono privatizovano, navode iz Saveta.

Tržišnu vrednost treba umanjiti i za eventualne troškove koje je podnosilac zahteva za konverziju imao u periodu od sticanja prava korišćenja do momenta podnošenja zahteva za konverziju, a koji su se odnosili na uređenje tog zamljišta, na gradnju infrastuktrue i na druge izdatke koji su rezultirali povećanjem vrednosti tog zemljišta.

Savet ističe da je obaveza Vlade bila da bliže propiše koji troškovi pribavljanja zemljišta se priznaju i kako se utvrđuje njihova visina.

Zakonom, kako se dodaje, nije propisano da su troškovi pribavljanja zemljišta jednaki ceni kapitala i imovine, pa to ne može biti propisano ni Uredbom.

Savet objašnjava da je Uredbom regulisano da se naknada za konverziju utvrđuje umanjenjem tržišne vrednost građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava korišćenja u pravo svojine za troškove pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta, ali se ne propisuju odredbe za utvrđivanje troškova pribavljanja prava korišćenja, već se kao trošak pribavljanja priznaje revalorizovana cena kapitala.

Uredbom se daje i mogućnost konverzije prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u pravo svojine za privredna društva i druga pravna lica na koje su se primnjivale odredbe zakona kojima se uređuju privatizacija, svojinska transformacija, stečajni i izvršni postupak.

Istovremeno, Zakon o planiranju i izgradnji ne daje mogućnost konverzije neizgrađenog zemljišta za te subjekte, pa se to pravo nije moglo propisati ni Uredbom.

Savet smatra da je priznanje cene kapitala koje je pravno lice platilo u postupku privatizacije za preduzeće u celini u troškove pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta ekonomski nedopustivo i znači poklanjanje velike vrednosti vlasnicima privatizovanih preduzeća koji za građevinsko zemljište u državnoj svojini nisu ništa platili.

Kao primer se navodi slučaj Luke Beograd, gde vlasnici imaju mogućnost da izvrše konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad oko 120 hektara gradskog građevinskog zemljišta, uz plaćanje izvesne nadoknade za to zemljište, ali će im cela imovina luke ostati besplatno jer je sadašnja tržišna vrednost tog zemljišta veća od ukupne cene kapitala koja je plaćena za Luku Beograd.