Guverner NBS-a Radovan Jelašić izjavio je danas za B92 da je odluka o smanjenju obavezne rezerve dogovorena s Međunarodnim monetarnim fondom.

“To neće značiti da će NBS vraćati novac bankama, već će one tokom cele ove godine, za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod NBS-a”, kazao je Jelašić.

Najpre će, dakle, za nešto više od mesec i po dana biti prepolovljena stopa obavezne rezerve na dinarsku osnovicu. Po tom osnovu banke će doći do dodatne količine dinara, kojima će moći da kreditiraju privredu i stanovništvo.

Da bi se umanjila opasnost od naglog odliva deviza iz zemlje, obavezna rezerva na deviznu osnovicu bankama neće biti preko noći smanjena sa 40 i 45 na 25 odsto. Tempo oslobađanja deviza biće, naime, vezan za rast kredita, depozita i povlačenja novih pozajmica iz inostranstva. U martu će se devizna obavezna rezerva obračunavati po dosadašnjim stopama od 40 i 45 odsto, a potom će se postepeno smanjivati, s ciljem da se za 14 meseci ta stopa smanji na 25 odsto.

Po novoj odluci, ako od 28. februara do 17. maja neka banka odobri novih 100 miliona evra kredita po programu Vlade Srbije ili stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ona će u maju moći da umanji deviznu obaveznu rezervu za četvrtinu tog prirasta, odnosno za 25 miliona evra.

Uz to, ako se nekoj banci osnovica za obračun obaveznih deviznih rezervi poveća zbog povlačenja novih kredita iz inostranstva ili rasta depozita, ona neće morati da polaže dodatne obavezne rezerve kod NBS-a ako je njihova efektivna stopa iznad definisane.

Bankama kojima u januaru naredne godine efektivna stopa obavezne rezerve bude veća od 25 odsto, zato što u međuvremenu nisu uspele da kroz povećanje plasmana ili rast depozita dostignu taj nivo, NBS će „višak“ deponovanog novca vratiti u tri mesečne rate.

Zahvaljujući brojnim izuzecima, ni do sada efektivna stopa obavezne rezerve na devize nije bila propisanih 40 i 45 odsto, a na dinare 10 procenata, već su pojedine banke, zavisno od strukture svojih plasmana i depozita, efektivno za obavezne rezerve izdvajale svega 10, a neke i više od 40 odsto.

Ubuduće, postojaće tri izuzetka. Obavezne rezerve se do kraja ove godine neće izdvajati na stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i na kredite odobrene u okviru programa Vlade Srbije, a do roka dospeća, odnosno najkasnije do 31. decembra 2012, ni na kredite iz inostranstva povučene od 1. oktobra 2008. do 28. februara ove godine. Trajno se, pak, obavezne rezerve neće izdvajati na kredite koje od međunarodnih finansijskih institucija povlači ili garantuje država.