EIB se u prošloj godini fokusirao na mala i srednja preduzeća, ekonomski slabije razvijene delove Evrope i energetski sektor u kontekstu borbe protiv klimatskih promena.

Banka je tako u 2009. godini obezbedila kreditne linije u iznosu od 13 milijardi evra posredničkim bankama za ciljano kreditiranje malih i srednjih preduzeća, što predstavlja povećanje od 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kreditne aktivnosti u ekonomski slabije razvijenim oblastima su dostigle nivo od 29 milijardi evra (povećanje od 36 odsto u odnosu na 2008. godinu), što čini 37 odsto ukupne kreditne mase EIB. Kreditiranje je u geografskom smislu bilo dobro raspoređeno na čitavom prostoru EU, pri čemu su nove države članice dobile 13 milijardi evra.

Za treći prioritet EIB - borbu protiv klimatskih promena - izdvojeno je gotovo 17 milijardi evra u vidu zajmova za finansiranje projekata usmerenih na smanjenje emisije ugljen-dioksida, uključujući tu i projekte vezane za obnovljive izvore energije (4,2 milijarde evra), povećanje energetske efikasnosti (1,5 milijardi), "čistiji" transport (4,7 milijardi) i ulaganja u gradski saobraćaj (5,5 milijardi evra).

Iako je najveći deo kredita EIB u 2009. godini otišao državama članicama EU (više od 70 milijardi evra, odnosno 89 odsto ukupne kreditne mase), banka je pružila značajnu finansijsku pomoć i zemljama koje nisu članice Unije.

Predsednik Evropske investicione banke Filip Majštat izjavio je da se EIB pokazao kao čvrst oslonac finansijske stabilnosti u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji koja je obeležila prošlu godinu.

"Naša banka je postavila sebi ambiciozne ciljeve u 2009. godini, koje je ostvarila i premašila. Uradili smo više, bolje i brže, čime smo jasno pokazali da možemo da damo značajan doprinos evropskoj ekonomiji", istakao je Majštat.