"Srbija je sasvim sigurno vodeća zemlja u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu", rekao je Tadić za Vreme i dodao da Srbija ni po koju cenu neće odustati od sistemske borbe protiv organizovanog kriminala.

On je izjavio kako se nada da će se i u drugim zemljama u regionu popraviti stvari po tom pitanju u narednom periodu, a da se slučaj zaplene velike količine narkotika sprovodi u saradnji s britanskim i američkim partnerima i da se dominantno vodi u Latinskoj Americi.

Tadić je istakao da je organizovani kriminal koji pogađa Srbiju globalno povezan, zbog čega se sarađuje s međunarodnim obaveštajnim institucijama i da u toj borbi ne ucestvuju istim intenzitetom i sve zemlje u regionu, ali je naveo i da službe u regionu nisu bile mnogo upućene u akciju zaplene velike količine droge.

"Svi zajedno moramo da budemo svesni da nacionalnost aktera ne igra odlučujuću ulogu u ovom slučaju. Ovde je reč o međusobnom povezivanju kriminalnih grupa, koje, nema nikakve dileme, ostvaruju ogromne profite kroz šverc narkotika, naoružanja i ljudi", naveo je Tadić i dodao da je međunarodna obaveza svih zemalja da učestvuju u toj borbi, što je i pretpostavka zajedničkog ulaska u EU.

Puštanje izvesnih osoba u Crnoj Gori, nakon privođenja u policiju, zato što Srbija nije poslala dokaze iz istrage vezane za njihovu povezanost s balkanskim narko-kartelom, Tadić je ocenio kao ponašanje koje niko ne može da razume i naveo kako se nada da će se ono u najskorije vreme izmeniti i da će saradnja biti uspostavljena.

Predsednik Srbije je ocenio da ne misli da su odnosi sa Crnom Gorom tako loši i da postoje nesporazumi s vremena na vreme, ali da su veze ljudi koji žive u dve zemlje toliko snažne da nikako ne mogu da učine te odnose suštinski lošim.

Prema Tadićevim rečima, u pojedinim oblastima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, ne postoji dovoljna saradnja, a da je drugo sporno pitanje odnos Crne Gore prema takozvanoj nezavisnosti Kosova, odnosno da ostala pitanja nisu problematična i da očekuje da će se u narednom periodu rešavati status srpskog naroda u toj državi.

Reakcije Srbije posle crnogroskog priznavanja nezavisnosti Kosova, Tadić je naveo odbranom državnih interesa i na dobrobit svog naroda jer priznanje Kosova koje Srbija smatra delom svoje teritorije pomaže ugrožavanju teritorijalnog integriteta Srbije.

Predsednik Srbije je rekao da će se sresti s novim hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem tek kada posle toga budu mogli da ispostave nešto kao rezultat građanima u Hrvatskoj i u Srbiji.

"Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su interesi zajednički, raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, međusobne odnose", rekao je Tadić.

Kao konkretne teme razgovora sa Josipovićem, Tadić je naveo pitanje obezbeđenja povratka izbeglih Srba, vraćanje njihove imovine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i razmenu mišljenja o kaznjavanju optuženih za ratne zločine, o saradnji s Haškim tribunalom i drugo.

 

Tadić: Srbija se ne protivi učešću Kosova na regionalnim samitima

Srbija se ne protivi učešću Kosova na regionalnim skupovima i samitima pod uslovom da je to u skladu s rezolucijom 1244, rečeno u kabinetu predsednika Srbije.

To znači da Kosovo na takvim skupovima bude predstavljeno kao Kosovo-UNMIK, rečeno je u kabinetu.

Šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar izjavio je u ponedeljak u Briselu da je Boris Tadić obećao da će doći na konferenciju čelnika Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, u martu u Sloveniji, i da se očekuje da na taj skup dođe i kosovski predsednik Fatmir Sejdiu.