U godišnjem izveštaju koji je novinarima obrazložio predsednik EIB Filip Majstat istaknuto je da će ta banka u razdoblju 2007-2013 zemljama u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ukupno odobriti 8,9 milijardi evra veoma povoljnih pozajmica.

Banka EU te niskokamatne kredite daje u sklopu politike evropske dvadesetsedmorice da se pospeši ugrađivanje Srbije, ostalih zapadnobalkanskih država i Turske u evropske strukture.

Cilj finansijske podrške je pomoć zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj da ispune uslove za članstvo, ali i da ih "ekonomski pripremi da postanu deo EU", istakla je EIB.

Zemljama Zapadnog Balkana EIB je odobravala kredite u 2009. uglavnom za infrastrukturne projekte, a pozajmice te banke od 2005. do prošle godine su dostigle 4,3 milijarde evra.

EIB je najveći kreditor u regionu i odlučila je da ove godine otvori svoju regionalnu kancelariju u Beogradu.

Najveći deo finansijske podrške u regionu otpada na Srbiju, koja je 2009. dobila rekordne pozajmice od 897 miliona evra, navodi se u izveštaju EIB.

Ukupno je 384 miliona evra odobreno za projekte izgradnje delova transevropskih saobraćajnica, za srednja i mala preduzeća izdvojeno je 360 miliona evra, a odobren je i kredit za izgradnju prilaznih puteva za novi most na Savi u Beogradu.

EU i EIB su prošle godine posebnu pažnju posvetile zemaljama Balkana, odobravajući im pomoć da prebrode finansijsku i ekonomsku krizu.

Tako su Evropska komisija, EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Saveta Evrope pokrenule i poseban fond "Investicioni okvir za Zapadni Balkan" koji će odobravati nepovratnu pomoć i pozajmice za prioritetne projekte u regionu.

Prvenstvo će se na Zapadnom Balkanu dati projektima infrastrukture, a potom i podršci srednjim i malim preduzećima i energetskoj efikasnosti.

Bosna i Hercegovina je prošle godine dobila kredite od EIB od 153 miliona evra, a Crna Gora u vrednosti 111 miliona evra.

EIB, koja prevashodno finansira infrastrukturne projekte u zemljama EU je zbog potrebe da se evropskoj privredi pomogne da izađe iz krize, u prošloj godini značajno povećala finansiranje raznih projekata, a vrednost kredita je dostigla rekordnih 79 milijardi evra, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2008 godinu.