Martins je rekao da se 430 miliona evra od te sume odnosi na tekuću podršku i projekte, a da se preostalih 420 miliona uglavnom u postupku tendera i da će moći da se koriste u naredne dve godine.

Prema njegovim rečima, Evropska unija godišnje izdvaja 200 miliona evra za Srbiju, što je svrstava među zemlje koje imaju najveću pojedinačnu podršku EU.

Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije podsetio je da NBS već koristi te fondove i dodao da očekuje da će NBS u narednih nekoliko sedmica dobiti potvrdu Evropske komisije o nastavku korišćenja pretpristupnih fondova.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varrichio, izjavio je da je u 2010. godini očekuje konsolidaciju rezultata postignutih u 2009. godini.

On je rekao i da je Italija značajno podržala evropske integracije Srbije, i da će je ubuduće podržavati na tom putu.

“Italijanska preduzeća imaju interes da ulaže u Srbiju i da najveći potencijal postoji u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, infrastrukturi, energetskom sektoru, mašinskoj industriji”, rekao je Varrichio.

Osim toga, on je rekao da Srbija ima perspektivu u automobilskoj industriji i zašititi životne sredine, koja takođe zahteva značajne investicije.

Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija objasnila je da bi zaključno sa 30. junom ove godine projekti predviđeni za sredstva iz fondova za 2010. godinu trebalo da se predaju Evropskoj komisiji na odlučivanje.

Milica Delević, direktorka kancelarije za evropske integracije napomenula je da je Srbija prošle godine napravila veliki korak na putu ka Evropskoj uniji.

Ona je rekla da je istraživanja pokazuju da je procenat građana koji podržavaju reforme kao uslov za ulazak u Uniju veći od onoga koji zagovara ulazak Srbije u Evropsku uniju, pošto 72 odsto građana smatra da su reforme neophodne, dok 62 odsto je za ulazak u Uniju.