Cvetković je na Samitu o energetskoj bezbednosti u Budimpešti, na kome učestvuju premijeri zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, istakao da je taj region važan energetski čvor i tranzitni pravac snabdevanja energentima iz Rusije i centralne Azije.

"U tom smislu, moramo da uložimo zajedničke napore da se u što kraćem roku realizuju planirani tranzitni projekti, koji ce obezbediti stabilno snabdevanje Evrope energentima, kao i diversifikaciju izvora, ruta i tržišta energenata", naveo je Cvetković.

On je naglasio da je prioritet Srbije realizacija projekta "Južni tok", koji treba da obezbedi značajne količine prirodnog gasa za tržište Evrope.

Dodao je da će taj gasovod koji ima evropski značaj, uticati na energetsku bezbednost, stvaranje efikasnije energetske mreže, privrednu aktivnost i regionalno povezivanje.

"Istovremeno, otvoreni smo za učešće i u drugim projektima koji imaju za cilj jačanje bezbednosti energetskog snabdevanja, širenje transportno-skladišnih kapaciteta i regionalno mrežno povezivanje", poručio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, Srbija već čini ozbiljne napore na unapređivanju zakonske regulative, usvajanju evropskih standarda i razvoju energetskih kapaciteta koji bi bili od regionalnog i evropskog značaja.

Srpski premijer je ukazao na to da investicije u rekonstrukciju energetskih kapaciteta na godišnjem nivou iznose približno milijardu evra, i izrazio očekivanje da će se taj iznos povećavati u narednih pet godina.

Cvetković je podsetio da je Srbija započela i investicije u nove proizvodne kapacitete električne energije, koje uključuju izgradnju dve termoelektrane na lignit i jedne gasne elektrane, ukupnog instalisanog kapaciteta od 1.750 megavat-časova (MWh), što predstavlja približno 20 odsto ukupnog proizvodnog kapaciteta Srbije.

Premijer je dodao da Srbija ulaže i maksimalne napore da promoviše proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, i da je započela korišćenje preostalog hidropotencijala, naročito reke Drine, čiji se kapacitet procenjuje na približno 1.000 MWh, sa srednjom godišnjom proizvodnjom od 3.800 GWh.

Prema njegovim rečima, svi projekti realizovaće se isključivo kroz većinsko učešće privatnog kapitala, čime se na posredan način ukida monopol u oblasti proizvodnje električne energije i dodatno unapređuje efikasnost energetskog sistema.

Cvetković je izjavio i da pored projekta "Južni tok", Srbija ulaže značajna sredstva u razvoj strateških skladišta gasa.

Prvi od tih projekata, "Banatski dvor", čiji je kapacitet 800 miliona kubnih metara, jeste u završnoj fazi, a cilj je da se taj kapacitet u narednim godinama višestruko poveća izgradnjom novih skladišta, precizirao je Cvetković.

"Takođe, planiramo investicije u dve interkonekcije, sa Rumunijom i Republikom Srpskom, čime ćemo dati dodatni doprinos energetskoj stabilnosti Srbije i regiona", rekao je predsednik Vlade.

Cvetković se tokom skupa sastao i sa predsednikom Vlade Mađarske Gordonom Bajnaijem, i tom prilikom istakao da Srbija visoko ceni podršku Mađarske za što skorije otpočinjanje procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

On je naglasio da bilateralni odnosi dveju zemalja imaju uzlazni trend, i dodao da je Srbija spremna da sa Mađarskom radi na razvoju svih oblika saradnje.