Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga.

Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".

"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.

Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera.

"Ako su pucali na nas, a mi uzvraćali, oni to prikazivali kao neselktivno granatiranje grada...Nikada nije bilo namernog granatiranja, nikad" - kazao je Karadžić - "To je taj opsednuti i nevini grad u kojem je bilo tri puta brojnija vojska od naše".

Srbi branili svoje teritorije

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, izjavio je danas pred Haškim tribunalom da bosanski Srbi tokom rata nisu zauzimali tuđe, nego branili svoje teritorije.

"Mogli smo, takoreći, uzeti BiH, a za Sarajevo ćete to posebno videti... Ali, nismo uopšte izlazili iz svojih etničkih teritorija... Naoružani narod je izašao na rubove svojih teritorija da bi se zaštitio da ga ne pokolju", rekao je Karadžić, nastavljajući uvodnu reč odbrane.

Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".

Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.

"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić.

On je opovrgavao i navod optužnice da su snage bosanskih Srba, s početkom rata u aprilu 1992, stavile Sarajevo pod opsadu.

Tvrdio je da su se sarajevski Srbi, posle noći 5. aprila 1992. u kojoj je zbog "terora" bilo "strašno biti Srbin u Sarajevu", povukli na obode grada u "pokušaju da se zaštite".

"Tako je uspostavljena podela grada, a ne opsada, kao što tvrdi tužilaštvo", kazao je Karadžić.

Prema njegovim rečima, bosanski Srbi do maja 1992. nisu imali svoje oružane snage, već samo teritorijalnu odbranu u kojoj su delovali po doktrini "naoružanog naroda".