Bivši predsednik Republike Srpske, Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da li namerava da održi uvodnu reč odbrane 1. i 2. marta, Karadžić je na statusnoj konferenciji odgovorio: "Da, ako vi odlučite da će to biti 1. marta. Ja ću ponovo uložiti zahtev za odlaganje zato što su se ponovo pogoršali uslovi za odbranu tokom ove pauze".

Optuženi je tvrdio da, iako pretresno veće smatra da je suđenje počelo u oktobru prošle godine, sudski sekretarijat odbija da u skladu s tim plaća njegove pravne savetnike. Istovremeno, po njegovim rečima, obim posla odbrane se povećao time što joj je tužilaštvo poslalo još 300.000 stranica dokumenata.

Sudija Kvon pozvao je Karadžića da što pre podnese zahtev za odlaganje nastavka suđenja. Istovremeno, Kvon je optuženog podsetio da će njegovu žalbu na način finansiranja odbrane doneti predsednik Tribunala Patrik Robinson.

Karadžić je naznačio da će od odluke sudije Robinsona zavisiti koliko će odlaganje nastavka suđenja tražiti.

Optuženi je kazao i da je zabrinut da se proces ne pretvori u "papirno suđenje" zbog namere tužilaštva da iskaze velikog broja svedoka u spis uvede u pisanom obliku i osloni se na činjenice utvrđene ranijim presudama.

"Ja se pitam kako ćemo na taj način da utvrdimo istinu o zbivanjima u BiH? Držim da ta istina još nije utvrđena pred ovim sudom. Zalažem se da se što manje papira pojavi ovde, a što više ljudi i da ih podvrgnemo proveri", rekao je Karadžić.

Sudija Kvon odgovorio je da će pretresno veće "dve godine saslušavati svedoke" i pružio Karadžiću uveravanje da će "obezbediti pravično suđenje".

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.