Ganić je danas saslušan u prisustvu ambasadorke te države u Velikoj Britaniji Jadranke Negotić.

Ta TV javlja da je reč o novom zahtevu Srbije za ekstradiciju, upućenim u vezi sa slučajem Dobrovoljačka, pošto su suspendovane ranije poternice.

Ministar BiH za bezbednost Sadik Ahmetović izjavio je da Ganić nije zadržan na osnovu poternice. "Prema informacijama iz Interpola, ne postoji nijedna poternica za Ganićem. Moglo bi biti da je priveden po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji ili po nekom bilateralnom ugovoru Velike Britanije i Srbije", rekao je Ahmetović.

     

Malović: Ministarstvo ubrzano priprema molbu za izručenje

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da će molba Srbije za izručenje bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića Velikoj Britaniji biti dostavljena u najkraćem mogućem roku.

"Nadležni organi Velike Britanije sinoć su zatražili dostvaljanje dodatne dokumentacije i Ministarstvo pravde ubrzano radi na pripremi sveobuhvatne molbe Velikoj Britaniji za izručenje Ejupa Ganića", izjavila je ministarka Malović.

Srbija ima rok od 45 dana za podnošenje molbe za njegovu ekstradiciju.

Navodeći da su pravni sistemi Srbije i Velike Britanije različiti, kontinentalni i anglosaksonski, Malović je kazala da to proceduru podnošenja molbe za izručenje čini složenijom, "podrazumeva i podnošenje odgovarajuće sudske dokumenatacije sa pratećim dokaznim materijalom".

Malović je precizirala da kompletnu obimnu dokumentaciju i prateće dokaze mora overiti više domaćih i engleskih nadležnih organa Ambasade Velike Britanije u Beogradu.

Ministarka je podsetila da je protiv Ganića decembra 2008. pokrenuta istraga zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage, kako je navela Malović, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ejup Ganić (64) rođen je kod Novog Pazara u Srbiji. Do 1982. godine bio je profesor na Univerzitetu Ilinios u Čikagu (University of Illinois). Nakon toga bio je profesor na Mašinskom fakultetu u Sarajevu.

U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.

Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.

Funkciju predsednika Fedferacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001. Nakon toga radio je kao profesor na Mašinskom fakultetu u Sarajevu, a od 2004. godine je i vlasnik prvog privatnog Fakulteta za nauku i tehnologiju u Sarajevu.

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.

   

BiH će tražiti izručenje Ganića

Tužilaštvo BiH saopštilo je danas da će "u najkraćem roku, uputiti pravosudnim organima Velike Britanije zahtev za izručenje Ejupa Ganića BIH".

Tužilaštvo BiH je saopštilo da je isključivo ono nadležno za procesuiranje krivičnih dela ratnih zločine počinjenih u BiH, a za koje su osumnjičeni državljani BiH.

Dodaje se da Posebno odeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH radi na predmetu "Dobrovoljačka ulica" u kojem je donesena naredba o sprovođenju istrage, a u okviru koje je jedan od osumnjičenih i Ejup Ganić.

"Iz ovih razloga, pravosudnim vlastima Velike Britanije, kao i diplomatskom predstavništvu ove zemlje u BiH, biće upućen zahtev za izručenje Ejupa Ganića BiH na dalje procesuiranje", navodi se u saopštenju.

Tužilaštvo je ocenilo da su postupci "u kojima pravosudni organi Republike Srbije raspisuju poternice za državljanima BiH, kontraproduktivni i štete istragama koje vodi Tužilaštvo BiH".

 

Mond: Ganić uhapšen zbog optužbe za ratne zločine

Francuski Mond piše da je Ganić uhapšen na osnovu poternice srpskih vlasti, koja ga tereti za kršenje Ženevske konvencije u slučaju ubijanja ranjenih vojnika.

Mond se poziva na izvore britanske policije i navodi da je Ganić na londonskom aerodromu Hitrou uhapšen pod optužbom da je učestvovao u zaveri u cilju izvršenja ubistava.

 

Srbija ima 45 dana da pošalje kompletnu dokumentaciju

Srbija ima 45 dana da pošalje Velikoj Britaniji kompletnu dokumentaciju na osnovu koje će sud u Londonu odlučivati o zahtevu za izručenje Ejupa Ganića, javili su britanski mediji.

MUP Srbije raspisao je početkom 2009, po nalogu istražnog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, među kojima su ratni članovi Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na
kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992.

Generalni sekretarijat Interpola obustavio je jula 2009. distribuciju crvenih poternica u slučaju Dobrovoljačka, ali je tada direktor nacionalnog biroa Interpola za Srbiju Miloš Oparnica naveo da crvene Interpolove poternice nisu obustavljene, već da samo privremeno neće biti prosleđivane drugim zemljama.

On je precizirao da u obrazloženju odluke o zabrani distribuiranja poternice piše da neka država ne može raspisati poternicu protiv državljanina druge države ako ta druga država nije saglasna s tim.

U novom pojašnjenju Interpola se kaže da osim međunarodnog suda, svaka zemlja može da traži raspisivanje poternica protiv svojih državljana.

Srbija i BiH imaju sporazum o dvojnom državljanstvu.