Pajtić je na sastanku sa stranim investitorima rekao da je cilj pokrajinske vlade da se vrati na nivo investicija kakav je bio 2008. godine i da se priliv stranog kapitala udvostruči.

"Pored teških uslova poslovanja zbog ekonomske krize prošle godine, zahvaljujući programima zapošljavanja, smanjen je broj nezaposlenih u Vojvodini", rekao je Pajtić i dodao da će Pokrajina nastaviti da realizuje slične programe i u ovoj godini.

Prema njegovim rečima, posebna pogodnost za investitore u Vojvodini su donacije od 1.300 evra za svako novootvoreno radno mesto, program sufinansiranja pri otvaranju pogona novih tehnologija i povoljni programi finansiranja privrede posredstvom Razvojne banke Vojvodine.

Pokrajinski sekretar za privredu Ištvan Pastor rekao je da su strane firme značajni igrači na domaćem tržištu, jer je reč o srednjim i velikim preduzećima sa veoma dinamičnim razvojem, koja imaju potencijal da privuku i domaća mala i srednja preduzeća u razne vidove kooperacije.

"Najznačajnije grane privrede su poljoprivreda, prerađivačka industrija, saobraćaj, transport, usluge i turizam, ali potrebno je puno rada da se mogućnosti realizuju", rekao je Pastor.

Direktor Fonda za promociju stranih investicija u Vojvodini (VIP fond) Branislav Bugarski rekao je da je anketa sprovedena među stranim investitorima koji posluju u Vojvodini pokazala da neke kompanije planiraju privredni rast i nova zapošljavanja u 2010. godini.

Predsednik poslovnog kuluba Slovenija-Vojvodina Rajko Marić rekao je da u Vojvodini postoji još mnogo prostora i neostvarenih investicija i da je cilj tog kluba da animira što više investitora iz Slovenije.

"Uz to, naša namera je i da veliki broj postojećih preduzeća iz Srbije premestimo u Vojvodinu, zbog povlastica koje se investitorima ovde nude", rekao je Marić.

Najveće zamerke investitora odnosile su se na carinske propise, duge procedure prilikom dobijanja građevinskih i drugih dozvola i nelojalnu konkurenciju u pojedinim privrednim granama.

Jedan od zaključaka je da postoji paradoks da investitori koji poštuju sve propise imaju problem, jer povećanjem troškova postaju manje konkurentni na tržištu od domaćih kompanija, kojima država često toleriše propuste iz oblasti radnog prava.