Cvetković je u razgovoru sa novinarima naglasio da je Agencija iskoristila sve zakonske mogućnosti da spreči kupovinu firmi novcem koji je stečen na nezakonit način, ali da nema ovlasćenja da kontroliše poreklo kapitala kupaca u privatizaciji.

On je naglasio da Agencija o svakoj prodaji firmi obaveštava Upravu za sprečavanje pranja novca, kao i da banke Upravi šalju podatke o svakoj transakciji većoj od 15.000 evra.

Zakonom o privatizaciji je od 2007. godine propisano da svi potencijalni kupci moraju da dostave potvrde iz suda i Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) da nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi postupak za krivična dela.

Do sada je Agencija, prema rečima Cvetkovića, uputila 1.769 dopisa Upravi za sprečavanje pranja novca, a samo u jednom slučaju je Uprava obavestila Agenciju da se radi o sumnjivoj transkaciji.

Agencija je MUP-u prosledila 170 zahteva da provere podatke koje se odnose na revizorske izveštaje, transakcije sa poveznim licima, raspodaju kapitala i druge podatake o privatizovanim preduzećima, a tužilaštu za uočene nepravilnosti 123 zahteva.

Od ukupno prodatih 2.291 preduzeće u Srbiji, od 2002. godine, Agencija je raskinula 527 kupoprodajna ugovora, odnosno 23 odsto. Na privatizacije aukcijom odnose se 504 raskinuta ugovora, a 23 na prodaju tenderom.

Najviše ugovora, 213, raskinuto je zbog neplaćanja dopelih rata, 189 zbog neodržavanja kontinuiteta proizvodnje i nepoštovanja socijalnog programa, a u većem broju slučajeva postojalo je više osnova za raskid ugovora.

Iz Srbije je 501 kupac kojem je oduzeta firma, a iz inostranstva 26.

Agencija ima obavezu da pet godina sprovodi kontrolu privatizacije preduzeća koje je prodato na tenderu, a dve godine ako je privatizacija obavljena aukcijom.

Izuzetak su veterinarske stanice kod kojih se privatizacioni ugovori kontrolišu sedam godina, kao i mediji gde je taj rok pet godina.

Predlog zakona o podeli akcija najbolje moguće rešenje

Predlog izmena i dopuna zakona o besplatnoj podeli akcija ne predstavlja osnov za koorupciju i reč je o najboljem mogućem rešenju, izjavio je danas direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković i najavio da na taj zakonski predlog tek treba da stižu sugestije tako da je pitanje u kojoj će konačnoj verziji biti usvojen u parlamentu.

Komentarišući saopštenje Saveta za borbu protiv korupcije, u kome se navodi da će pomenuti predlog dovesti do korupcije, Cvetković je novinarima u Ministarstvu ekonomije rekao da će predlog obezbediti upravo suprotno - daleko ozbiljniji nadzor nad radom Fonda, kroz uvođenje Saveta Akcionarskog fonda.

"Savet bi na najbolji nacin trebalo da obezbedi da se o novcu, koji će biti usmeren ka pet miliona građana, vodi računa na bolji i organizovaniji način", ocenio je Cvetković, koji je istakao ličnu ocenu da je to neuporedivo bolji i ozbiljniji način nego do sada, "ali naravno svako ima pravo na svoje mišljenje".

"Ako vlada proceni da su primedbe Saveta za borbu protiv korupcije smislene i na mestu može da uvede još neke mehanizme kontrole. Ali, optuživati Agenciju za korupciju - bespredmetno je da na to i odgovaram", naglasio je Cvetković.

On je podsetio i da je Agencija na ranije dopise i navode Saveta za borbu protiv korupcije pokušavala i ranije da objasni "da mora da se pročita zakon da bi se o njemu pisalo, a pogotovo da se daju neke paušalne optužbe".

Cvetković je podsetio da Predlog zakona koji je usvojen na vladi i koji će biti poslat parlamentu na usvajanje predviđa pripajanje Akcijskog fonda - Agenciji za privatizaciju u smislu institucionalnog povezivanja.

Suštinska izmena je da se sve akcije, koje su u Akcijskom fondu, budu preseljene u Akcionarski fond i da prihodi od privatizacije tih manjinskih paketa ne idu u budžet, kao do sada, nego građanima.