AI u najnovijem izveštaju o ratnim zločinima u Hrvatskoj poziva vlasti u toj zemlji da procesuiraju odgovorne za ratne zločine, ali i da istraže tvrdnje da su neki politički i vojni funkcioneri, poput Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i Davora Domazeta, učestvovali u ratnim zločinima.

AI posebno ukazuje na etničku pristrasnost kad je reč o suđenjima za ratne zločine, navodeći da predmeti protiv hrvatskih Srba čine 83 odsto predmeta ratnih zločina koji su procesirani u poslednjih pet godina. AI navodi i podatak Vlade Hrvatske da se od 2005. do 2009. od 88 presuda za ratne zločine njih 73 odnosilo na pripadnike JNA, snage hrvatskih Srba ili paravojnih formacija.

U Hrvatskoj postoji još oko 700 predmeta ratnih zločina koje treba procesuirati, a, prema Vladinim podacima, godišnje bude zaključeno 18 predmeta. Zbog toga se AI plaši da većina odgovornih neće biti privedena pravdi, posebno ako se ima u vidu mali kapacitet hrvatskog pravosuđa.

Rasvetljavanje uloge potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa u Osijeku 1991. traži se s obzirom na tvrdnje nekih svedoka u procesu protiv Branimira Glavaša, osuđenog za ratne zločine nad srpskim civilima u tom gradu, da je Šeks kao šef Kriznog štaba za istočnu Slavoniju uz Glavaša bio formalni gospodar događanja na prostoru istočne Slavonije 1991.

U izveštaju se podseća i da je nakon više svedočenja pripadnika rezervnog sastava hrvatskog MUP-a, ali i pisanja medija o zločinima u Pakračkoj Poljani i drugim mestima u Hrvatskoj, njihov nadređeni Tomislav Merčep ostao nedodirljiv.

Takođe se navodi da je pravosnažnom presudom za ratne zločine u akciji Medački džep kod Gosipića 1993. utvrđeno da za njih nije odgovaran general Rahim Ademi, već admiral Davor Domazet.