Pogoršanje dužničke krize Grčke danas je protreslo finansijska tržišta, gde su vodeći indeksi akcija završili u padu.

Priznanje Atine dovelo je u pitanje puštanje nove tranše zajmova iz međunarodnog spasilačkog paketa koji su Grčkoj potrebni za finasijsko preživljavanje.

Grčka bi, ako do sredine meseca ne dobije osam milijardi evra zajmova, mogla da bankrotira i neće imati odakle da isplaćuje plate i penzije.

Evropski komesar za monetarnu politiku Oli Ren danas je rekao da se vesti iz Grčke još razmatraju.

"Trenutno ocenjujemo da li će Grčka ostvariti fiskalne ciljeve uz pomoć mera koje trenutno primenjuje", rekao je Ren pred sastanak ministara finansija zone evra.

Ministri finansija zone evra već su saopštili da oni danas na sastanku u Luksemburgu neće odlučiti o novoj tranši pomoći za Grčku ali će im pitanje krize u toj zemlji sigurno biti visoko na dnevnom redu.

Tržišta su poslednjih nedelja izuzetno nestabilna jer čekaju na neki nagoveštaj da evropski lideri imaju načina da spasu Grčku i spreče da se dužnički problemi prošire na veće ekonomije zone evra.

Međutim, vesti iz Grčke samo su potvrdile strah među investitorima da čak ni znatno smanjenje rashoda u toj zemlji neće biti dovoljno.

Grčki ministar finansija objavio je da će ta zemlje ove godine imati deficit od 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 18,69 milijardi evra.

To je daleko iznad obećanih 7,8 odsto BDP-a, odnosno 17,1 milijardu evra.

Deo problema, prema ocenama analitičara, krije se i u činjenici da je grčka ekonomija u padu, zbog čega vlada dobija sve manje i manje novca.

Za 2012. Grčka je planirala pad deficita na 6,8 odsto BDP-a ali je procenila i da će joj dug dostići 172,7 odsto BDP-a.

Loše vesti iz Atine takođe teraju članice zone evra da odluče da li da nastave sa drugim paketom zajmova za Grčku od 109 milijardi evra, o čemu su se u principu dogovorile u julu.