"Postoji nekoliko principa za koje se svi zalažemo, a to su pre svega javnost vlasništva. Smatramo da je nužno da se u svakom trenutku zna naziv kompanije, koji je udeo kompanije i ko su vlasnici kompanije koji imaju udela u medijima", rekao je danas na okruglom stolu predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković.

On je naveo da je bitno da svaka promena vlasničkog statusa bude notirana istog trenutka, da se ukine odredba po kojoj je nemoguće da strane kompanije imaju većinsko vlasništvo nad medijima u Srbiji, da se spreče monopoli, odnosno koncetracija valasništva na medijskom tržištu i da se obezbedi povlačenje države iz vlasništva u medijima.

"Država još, 10 godina nakon petooktobarskih promena ima značajan udeo u medijima u Srbiji. Iako Zakon o javnom informisanju to zabranjuje, država i dalje zadržava akcije u velikom broju medija i smatramo da iz Zakona treba izbrisati odredbu po kojoj država može biti osnivač novinske agencije", istakao je on.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da proces povlačenja države iz medija treba da bude jasno definisan i striktno oročen. "Taj princip treba da važi i na tržištu agencija. Mi smatramo da je model transformacije Tanjuga u javnu neprofitnu ustanovu, koja bi se finansirala sredstvima iz budžeta, a svoje usluge davala besplatno, politički i ekonomski neprihvatljiv i protivan demokratskim načelima i standardima", kazao je Obradović.

Prema njegovim rečima, jedina dva prihvatljiva oblika transformacije Tanjuga su privatizacija ili transformacija u Vladin pres-biro, a svako dalje budžetsko finasiranje te agencije je izlišno i štetno.

"Samo ta dva modela imaju demokratsko utemeljenje, političko i ekonomsko opravdanje i u skladu su sa obavezama Srbije koje proističu iz njenog članstva u međunarodnim organizacijama", istakao je Obradović.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ocenila je neprihvatljivim da politička vlast ima bilo kakav uticaj na upravljanje medijima i na uređivačku politiku i da su udruženja voljna da razgovaraju s resornim ministarstvom o upravljanju regionalnim servisima i načinu za otklanjanje opasnosti od političke kontrole informisanja.

"Mora biti nađeno pristojno rešenje, da postoji pristojno informisanje za građane, da novinari budu pristojno plaćeni i da se može stabilno finansirati. Naša je obaveza da se obezbedi informisanje, ali da novinari mogi da žive i rade kako valja", istakla je ona.