Pri donošenju odluke Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu potrebu da se zaustavi rast inflatornih pritisaka, podstaknutih rastom cena hrane, efekte ranije deprecijacije i brži oporavak agregatne tražnje od očekivanog, navodi se u saopštenju.

Uz ocenu da je rast cena hrane bio ključan faktor rasta inflacije u proteklih nekoliko meseci, Izvršni odbor NBS-a smatra da će preko povećanja uvoznih cena, na rast inflatornih pritisaka uticati i do sada ostvarena deprecijacija, odnosno slabljenje domaće valute u odnosu na evro.

Uz to, u NBS-u procenjuju da će nastavak ekonomskog oporavka i odluka da 1. januara 2011. budu odmrznuti zarade u javnom sektoru i penzije doprineti slabljenju dezinflatornog uticaja agregatne tražnje.

Izvršni odbor NBS-a ocenio je da će se međugodišnja inflacija u narednim mesecima kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, odnosno iznad osam procenata i da je povećanje referentne kamatne stope za jedan procentni poen potrebno kako bi se inflacija krajem naredne godine vratila u granice utvrđenog cilja od 4,5 plus-minus 1,5 odsto, odnosno četiri plus-minus 1,5 odsto krajem 2012.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS-a zakazana je za 9. decembar 2010.

 

Bankari: Pokušaj da se održi stabilnost cena

Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom u Volksbank, kaže da poslednjim povećanjem referentne stope NBS pokušava da ispuni svoj osnovni cilj, to jest da održi cenovnu stabilnost. “Nisam siguran koliko će poslednje podizanje osnovne stope ispuniti taj cilj za ovu godinu jer je inflacija bila čak i viša kad je referentna stopa bila 17,5 odsto”, kazao je on za Emg.rs.

Grujić dodaje da će krediti za likvidnost u dinarima sigurno poskupeti kao posledica povećanja referentne kamatne stope. On navodi kako najjeftiniji zajam te vrste, koji se najviše odobrava u domaćoj valuti, ne može biti jeftiniji od RKS, što znači da će narednih dana poskupeti na 10,5 odsto godišnje.

Prema njegovom mišljenju, kamatna stopa na dinarske depozite takođe bi mogla blago da poraste, ali to neće znatno uticati na povećanje dinarske štednje, koja čini dva odsto štednih uloga.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, navodi kako će sporedni efekat povećanja osnovne stope biti negativan po privredu jer je bankama najsigurniji plasman u državne, odnosno repo-hartije. „Drugim rečima, zašto bi neko davao privredniku kredit po 10,5 odsto rizikujući da ga ovaj nikad ne vrati ako isto toliko može da zaradi pozajmljujući državi“, kaže Carić.