U današnjoj raspravi o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poslanici Srpske radikalne stranke (SRS), Srpske napredne stranke (SNS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) oštro su kritikovali ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića optužujući ga da je odgovoran za "haos" u zdravstvenom sistemu.

Oni su ocenili da predložene izmene zakona koje se odnose na mogućnost dopunskog rada zdravstvenih radnika u privatnoj praksi otvaraju prostor za korupciju i da će je legalizovati.

Poslanik SRS Petar Jojić kazao je da bi zbog korupcije u zdravstvu ministar Milosavljević trebalo da podnese ostavku.

Jojić je posebno ukazao na "rasulo" u zdravstvenom centru u Pančevu i pozvao ministra zdravlja da dođe u Pančevo i sam se uveri.

Na navode Jojića, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kazala je da nije sporno da ima korupcije u zdravstvu i da državni organi treba da rade svoj posao, ali je Jojiću poručila da svojim obraćanjem urušava ugled savesnih lekara koji rade u teškim uslovima.

Đukić-Dejanović je kazala da je 99 odsto kvalitetnih ljudi u zdravstvu i da nije u redu što Jojić atakuje na savesne lekare.

Poslanik SNS Predrag Mijatović upitao je dokle će 200.000 lekara i osiguranici u Srbiji trpeti i biti taoci "samoljublja ministra zdravlja koje ide toliko daleko da je zdravstveni sistem urušen a zdravstvo u haotičnom stanju".

Mijatović je podsetio da je najpre bilo zabranjeno lekarima zaposlenim u državnim ustanovama da uopšte rade u privatnoj praksi, a da je potom to bilo omogućeno uz ugovor i to 20 odsto radnog vremena u privatnoj i 80 odsto u državnoj ustanovi.

"U međuvremenu ste rekli da privatno ne može da radi niko, posle da mogu samo profesori. Čemu ovaj eksperiment? Zašto eksperimentišete sa zdravstvenim sistemom", upitao je Mijatović ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića.

Mijatović je poručio ministru da ako nije sposoban sam da napiše zakon treba da prevede zakon o zdravstvenoj zaštiti iz zemalja Evrope a ne da stalno eksperimentiše.

Poslanik DSS Milan Dimitrijević ocenio je da će predložene izmene zakona otvoriti mogućnost sukoba interesa i korupcije koja će, kako je naveo, predloženim rešenjima dobiti zvaničnu podršku držvanih organa.

Dimitrijević je upitao čemu dopunski rad ako je zdravstveni sistem sposoban da odgovori zahtevima korisnika zdravstvenih usluga i da li se vodilo računa da li se dopunskim radom sprečava zapošljavanje mladih kadrova.

Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je da zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi može da zaključi ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine radnog vremena.