U dokumentu iz decembra 2009. navodi se da je Tešić s jemenskim Ministarstvom odbrane potpisao ugovor za prodaju naoružanja i opreme vredne 78 miliona dolara. Prema ugovoru, Jemenu je trebalo da bude isporučena pošiljka oružja u kojoj su municija za ručno naoružanje i artiljerijska oruđa, protivavionski topovi, haubice, snajperske puške i eksploziv.

U dokumentu koji je objavio britanski Gardijan naziv of-šor kompanije sa Kipra preko koje Tešić posluje je prekriven, pa nije moguće videti njen naziv. Ambasada SAD je, pozivajući se na izvore iz Ambasade Bugarske, označila Tešića kao osobu koja je na listi lica sa zabranom putovanja koju je izdao Savet betbednosti Ujedinjenih nacija.

Na osnovu obaveštajnih izvora citiranih u depeši, velika je lista kriminalnih aktivnosti povezana s tim čovekom koji je snabdevao naoružanjem Irak, liberiju i druge terorističke režime, navodi se.

Bugari su, prema američkim diplomatama, 2005. sprečili Tešića da uđe u Bugarsku i on je posle toga otišao u Srbiju.

U depeši se pominju i podaci o Tešiću, za kog se kaže da osim srpskog ima i britanski pasoš ali da nema autorizovanu dozvolu britanskih vlasti da trguje vojnom opremom.

   

Tešić pominjan u izveštajima UN o kršenju sankcija

Beogradski biznismen Slobodan Tešić pominjan je u izveštajima UN kao osoba čija je firma kršila sankcije prodaje oruzja Iraku i Liberiji. U tim izveštajima UN Tešić se pominje i u vezi s malverzacijama oko izvoza u Nigeriju oružja kragujevačke Zastave.

Vašington post je u oktobru 2002. objavio da je Tešićevo preduzeće Temeks učestvovalo u izradi krstarećih projektila za Irak. Pozivajući se na izvore bliske vlastima u Beogradu, list je tada objavio da su američke diplomate upozorile jugoslovenske zvaničnike da su jugoslovenska namenska preduzeća radila na razvoju krstareće rakete za Irak.

Navodi se da je ugovor u februaru 2001. sklopio Jugoimport, a da je potom uspostavio saradnju s pet manjih privatnih firmi kojima je povereno da ispune ugovor, Infiniti, Brunner, GVS, Interdeal i Temeks.

Vašington post je tada objavio da te firme kontrolišu, ili su s njima bliski, aktivni i penzionisani oficiri Vojske Jugoslavije, a cela afera odjeknula je u javnosti pod imenom afera Orao, prema vazduhoplovnom preduzeću Orao iz Bijeljine, za koje je ustanovljeno da je slalo naoružanje Iraku i tako prekršilo rezoluciju UN i Dejtonski mirovni sporazum.

Godinu dana kasnije, Komisija UN za kontrolu sankcija nametnutih Liberiji zbog umešanosti u sukob u Sijera Leoneu objavila je da je kompanija Temeks iz Beograda od juna do avgusta 2002. izvezla na hiljade automatskih pušaka, ručnih bombi, mina, ručnih bacača i pištolja i milione komada municije u Liberiju.

Lažne prateće papire je obezbedjivalo preduzeće Interjug na aerodromu u Beogradu. Kao glavni organizator izvoza oružja i prekršilac sankcija UN u izveštaju je naveden izvršni direktor Temeksa Slobodan Tešić.

Njegov partner navodno je bio biznismen Orhan Dragaš, koji je demantovao sve optužbe i tužio UN, zahtevajući odštetu od šest miliona dolara. U posao je, prema izveštaju UN, bio umešan i Jovan Aleksić iz kompanije Aviogenex. Njih trojica su putovali u Liberiju iznajmljenim avionom radi ugovaranja isporuka.

Tešić je tada demantovao da je ikad bio u Liberiji, ali je komisija UN, uz pomoć vlasti Srbije, utvrdila da je on bio prijavljen u hotelima u Monroviji, glavnom gradu te zapadnoafričke zemlje.

Slobodan Tešić je pominjan i u aferi oko izvoza 1.500 automatskih pušaka kragujevačke Zastave u Nigeriju 2005. Tada je direktor Zastava oružja Rade Gromović optužen zbog zloupotrebe službenog položaja. On je u junu 2002. optužen da je kao rukovodilac u Zastava oružju, izvozom određene količine oružja koja nije bila ugovorena, pribavio protivpravnu korist vlasniku preduzeća Temeks iz Beograda Slobodanu Tešiću.