Ilić je za Blic kazao da je Poreska uprava uradila procenu imovine koja se potražuje. Prema toj proceni, kad bi sve evidentirano bilo validno, najniža vrednost te imovine bila bi 101 milijardu evra, a maksimalna 226 milijardi evra.

"Ako Ustavni sud kaže da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica ustavan, onda opšti zakon koji bi Srbija donela mora ići s tri modela", kazao je Ilić, koji predvodi radnu grupu za vraćanje imovine. Ta tri modela su vraćanje naturalne imovine, zamenska restitucije kroz drugu imovinu ili primena pune tržišne vrednosti.

Ilić je ocenio da Srbija nema mogućnosti za tako nešto ni u slučaju da je realna vrednost imovine koju bi trebalo vratii 30 milijardi evra. "Od toga neka 10 odsto bude vraćeno u naturi, to je tri milijarde. Od preostalih 27 milijardi makar osamdeset odsto ide finansijski da ne bi padale odluke u Strazburu. To je oko 22 milijarde ili 2,7 godišnjih budžeta Srbije. To znači da bi Srbija bila u velikom finansijskom problemu ako Ustavni sud potvrdi ustavnost zakona", kazao je Ilić.

On je naveo da ako Ustavni sud oceni da zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije ustavan, verovatno će se ići u pravcu modela koji se zasniva na finansijskom obeštećenju do određenog procenta. Ilić je naveo da to znači da će podnosilac zahteva biti obeštećen u novcu i hartijama od vrednosti, što je na primer 30 odsto od vrednosti zahteva, uz određene limite koji su definisani i u drugim zemljama, na primer ne više od 300.000 ili ne više od milion evra.

Na pitanje zašto proces restitucije traje dugo, Ilić je kazao da su za to odgovorni tvorci takozvanog nacrta zakona o denacionalizaciji i autori zakona kojim je propisano vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je sad pred Ustavnim sudom. "Mislim na gospodina Milana Parivodića i još neke iz tog perioda", kazao je Ilić i dodao da je tada donet takav zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine koji nije propisao nikakvu obavezu da se dostavi bilo kakav dokaz o imovini koja se potražuje.

Posledica toga je da više od 40 odsto podnetih zahteva nema dokaz uz podnetu prijavu. Taj zakon nije nalagao ni proveru dokaza, pa od ostalih 60 odsto više od polovine nema kompletirane papire, kazao je Ilić.

On kaže i da je grupa stručnjaka uradila istraživanje na osnovu prijavljenih zahteva koje pokazuje da manje od deset odsto može biti vraćeno naturalno, u izvornom obliku. "Da je obrnuto, sve bi bilo jednostavno, ali nije", kazao je on.

Ilić je naveo da će biti neopohodno novo prijavljivanje imovine ako Ustavni sud proglasi zakon neustavnim i da bi opšti zakon o restituciji trebalo da bude donet do 30. juna ove godine.

Ilić je rekao i da Evropska unija zahteva da zakon o restituciji u Srbiji ne sme da bude diskriminatorski.

Mreža za restituciju predaje podatke o potraživanju svojine

Mreža za restituciju u Srbiji najavila je da će sutra Vladi Srbije predati zvanične podatke i činjenice o potraživanoj i državnoj imovini, koje nisu dostavljene u upitniku Evropske komisije. Predstavnici mreže predaće sakrivene podatke o izvršenoj i tekućoj restituciji i mogućnostima buduće restitucije, tražiće prijem kod premijera i predati zahtev da se građevinsko zemljište u državnoj svojini ne poklanja, kako je saopšteno, nekolicini povlašćenih pojedinaca.

Istovremeno se za najmanje 140.000 porodica, koje potražuju mali deo današnje državne svojine, neprestano izmišljaju razlozi za odugovlačenje, izbegavanje i ometanje vraćanja njihove porodične imovine, saopštila je Mreža.

SPO: Vratiti oduzetu imovinu

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Žika Gojković izjavio je danas da se ta stranka zalaže za što skorije donošenje zakona o restituciji i vraćanje imovine oduzete posle Drugog svetskog rata ili obeštećenje vlasnika.

On je ocenio da izjava državnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana Ilića predstavlja direktan pritisak na sud uoči donošenja odluke. "Najava Ilića da će oduzeta imovina morati da ponovo bude prijavljena i evidentirana ako se Ustavni sud negativno izjasni o Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama je ko zna koje u nizu odugovlačenje donošenja zakona o restituciji, koji je jedan od uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju", neveo je Gojković.

Prema njegovim rečima, tako se jasno pokazuje da se i posle više od 10 godina od demokratskog prevrata u Srbiji i dalje štite interesi tajkuna, a da su promene, za sad, uglavnom samo kozmetičke prirode.