„S druge strane i dalje postoji velika potreba domaćih kompanija za jeftinijim kreditima jer bez toga mnoge od njih neće moći da prežive. Subvencije su antikrizna mera koja je ispunila cilj i verovatno će se primenjivati još ove godine. Donekle ohrabruje i što su neka preduzeća počela da uzimaju kredite za investicije, a ne samo za likvidnost. No, to ne znači da je kriza iza nas. Statistički ona jeste prošla jer već pet kvartala imamo rast BDP-a, uz rast izvoza u 2010. za 24 odsto. Tako posmatrano stojimo solidno i bolje nego mnoge zemlje u okruženju. Problem je što se ta solidna makro slika ne preslikava na mikro nivo, na preduzeća i budžete građana, čiji je standard zbog zamrznutih plata, uz istovremeni rast cena i kursa smanjen za skoro 40 odsto. U tom smislu kriza još nije prošla i država mora da se ponaša izuzetno odgovorno, da redovno plaća svoje dugove i još nekim merama olakša položaj privrede“, naglasio je Ćirić.

On je istakao i da Vlada u vrlo kratkom roku mora predložiti konkretne mere, poput reprogramiranja kredita građanima, ali i privredi, jer bi mirovanje obaveza u narednih 12 ili 24 meseca omogućilo preduzećima da uzmu vazduha, a nekima i da investiraju.

„To je u interesu čitave privrede, jer bi firme, umesto da upadnu u krizu nelikvidnosti, mogle normalno da rade i redovno servisiraju kamate. No, za to je neophodna podrška i NBS i banaka i o tome ćemo sa njima razgovarati“, istakao je Ćirić.

   

Ne treba prodati Telekom za 950 miliona evra

On smatra da ne bi trebalo prihvatiti ponudu Telekoma Austria od 950 miliona evra za 51 odsto kapitala Telekoma Srbija. „No, i ako Telekom bude prodat bilo bi kontraproduktivno da pare završe u potrošnji. Dobijeni novac mora da bude iskorišćen za razvoj infrastrukture. Razlog je vrlo jednostavan. Čak 99 odsto potencijalnih investitora žele da ulažu najdalje 30-40 kilometara od Koridora 10, bez obzira na veće podsticaje, koje mogu dobiti u nerazvijenim krajevima“, naglasio je Ćirić.

Kao način za legalizaciju dela sive ekonomije naveo je kombinaciju strožije kaznene politike i pojačane kontrole Poreske uprave.

„Pre toga Vlada bi trebalo da osmisli program koji bi doneo određene poreske stimulanse, kojima bi se oni koji rade u sivoj zoni privoleli da legalizuju biznis. Jedna od mogućnosti je da se smanje porezi na zarade, ali će definitivnu odluku morati da donese Vlada, s tim što Ministarstvo finansija mora da proceni efekte na prihode budžeta“, rekao je Ćirić.

On je potvrdio da Ministarstvo ekonomije priprema novu industrijsku politiku, uz napomenu da je ono što se u proteklih 20 godina desilo sa prerađivačkom industrijom primer „kako ne treba da se radi, jer samo sa proizvodima više dodatne vrednosti možemo računati na veći devizni priliv i to mora da bude fokus industrijske politike“.

„To je jedini način za preokret pri kraju drugog poluvremena tranzicione utakmice. Zato se budućim nosiocima razvoja i izvoza mora obezbediti mnogo jača podrška nego do sada, uključujući razne podsticaje, garancije, olakšice i jeftinije finansiranja“, naglasio je Ćirić.

Kao što je bio veliki otpor birokratije giljotini propisa, on smatra da je za očekivati da će i u javnim preduzećima i u nekim strankama biti jak otpor izboru profesionalnih menadžera, ali se to mora uraditi.

„Istovremeno, mora se prekinuti i sa demagogijom. Profesionalni menadžeri moraće da budu adekvatno plaćeni, jer neće raditi tako odgovoran posao za 40-50 hiljada dinara. No, zato će odgovarati za rezultate poslovanja i razvoj, a ostvarena dobit ići će u budžet“, naglasio je Ćirić.

On je istakao da ne bi mogao da bude ministar u zajedničkoj vlasi sa SNS-om ili DSS-om. „Zaista to ne bih mogao, jer smatram da između nas postoje velike, nepremostive koncepcijske razlike“, precizirao je Ćirić.