Za Srbiju je iz IPA fondova u ovom periodu namenjeno 1,4 milijardi evra, dok je ceo IPA budžet za zemlje kandidate i potencijalne kandidate 11,4 milijardi evra, kazao je Mirić na javnom slušanju "Korišćenje pretpristupnih fondova EU" u Skupštini Srbije.

Srbija je do dobijanja statusa kandidata imala pravo da koristi samo dve komponente iz IPA fondova, za pomoć tranziciji i za prekograničnu saradnju dok će kao kandidat moći da koristi i preostale tri komponente - za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.

Mirić je rekao da bi Srbija mogla da očekuje više novca od 2014. jer EU trenutno pregovara sa članicama o budžetu za period od 2014. do 2020. godine.

On je istakao da je, uz status kandidata, dodatni uslov za korišćenje preostale tri komponente da Srbija uspostavi decentralizovani sistem upravljanja.

Kako je rekao, taj sistem podrazumeva prenošenje ovlasćenja sa EU na Vladu Srbije u raspisivanju javnih nabavki i kontroli trošenja novca.

On je istakao da je planirano da Srbija od EU dobije akreditaciju za ovaj sistem do kraja godine, ali je dodao da je "realnije da zbog izbora i formiranja ministastava nove vlade to bude 2013. godine".

Srbija do sada iz IPA fondova nije iskoristila samo 1,5 miliona evra sto je manje od 1,5 odsto IPA budžeta koji je Srbija dobila za period 2007 -2013, kazao je on.

Mirić je istakao da Srbiju očekuju brojni izazovi u budućem korišćenju novca iz pretpristupnih fondova.

EU: Novi programi za Srbiju, ali ne i više sredstava

EU: Novi programi za Srbiju, ali ne i više sredstava

Srbija je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uključena u još tri od pet komponenti IPA programa za pripremni proces, ali će tek od 2014. moći da računa na šezdesetak miliona evra više bespovratnih sredstava koje može povući iz tog fonda.

Prema informacijama koje je agencija Beta dobila u Evropskoj komisiji u Briselu, sredstva za još tri komponente IPA u koje je sad uključena, Srbija će dobiti preraspodelom iz postojećih fondova predviđenih za nju u već određenim komponentama I i II.

Srbija je bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra godišnje, a za 2013. predviđeno je 214,7 miliona evra.

Uz status kandidata za članstvo, Srbiji se sada otvaraju i IPA komponente III, IV i V.

To su regionalni razvoj, ljudski resursi (uključujući obrazovanje i socijalno ugrađivanje) i razvoj seoskih područja, kao i prvenstveno ključno važna poljoprivreda, koja je, i prema procenama Evropske komisije, važna razvojna i izvozna privredna grana Srbije, s moćnim komparativnim prednostima.

U Evropskoj komisiji se radi na izvesnom preobražaju programa IPA od 2014. godine, kad kreće iduće budžetsko sedmogodišnje razdoblje finansiranja strukturnih i drugih reformi političkog, ekonomskog i društvenog preobražaja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.

Kako sada stvari stoje, od dobijanja statusa kandidata Srbija može koristiti postojeća sredstva za svih pet komponenti IPA, uz nužne temeljito pripremljene odgovarajuce projekte, i to tek pošto usvoji i počne da sprovodi Decentralizovani sistem upravljanja.

To znači da vlada Srbije treba da uspostavi za to nadležno telo, kao i da se zvaničnici u tom telu obuče da upravljaju dobijenim sredstvima, što inače trenutno radi Delegacija EU u Beogradu.

Povećanje IPA od 30 odsto za Srbiju predviđeno je usvajanjem budžeta EU za razdoblje 2014-2020, što znači da će u tom periodu godišnja suma nepovratnih sredstava biti 260 miliona evra za svih pet komponenti.

Vlada u Beogradu moći će efektivno ta sredstva da kroz projekte usmerava kada se usvoji Decentralizovani sistem upravljanja.

To je vrlo zahtevan poduhvat, ali je od dugoročne koristi zato što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova koje koriste članice EU, a moći će da dobija sredstva za neke vidove projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem.

Reč je, pored ostalog, o podršci poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnji infrastrukture.

Zasad nema znakova da bi sredstva EU za temeljite promene i pripremu novih članica sa Zapadnog Balkana od 2014. mogla biti osetnije uvećana, uključujući povlačenja novca iz strukturnih i kohezionih fondova Unije.

Ta sredstva su desetostruko veća od IPA, a bivaju dostupna tek kad neka država kandidat potpiše sporazum i postane članica EU.

Time bi se iz raspoloživih, ne novih sredstava, mnogo brže i bolje zemlja-kandidat pripremila za ono što je najbitnije - da po političkoj demokratiji, sposobnosti državne uprave i konkurentnosti privrede bude u stanju da se kao partner ravnopravno uključi u sve politike i sistem odlučivanja EU.

To je svojevremeno predložila Srbija i dobila podršku tri komesara Evropske komisije, o tome se ozbiljno razmišljalo u krugovima Komisije u Briselu, ali zasad opipljivijih poteza još nema.