To je naglašeno u raspravi o rezoluciji o evropskoj integraciji Srbije koju sutra treba da izglasa EP, u kojoj je poziv Evropskom savetu da što pre odredi početak pregovora s Beogradom o prijemu, uz zaključak da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU.

File je naglasio da je 2011. bila godina krupnih izazova za Srbiju i ocenio da ove godine Srbija može doći na prag pregovora o članstvu.

"Ispunjavanje uslova za taj krupan korak će biti prvi zadatak nove vlade posle izbora šestog maja" u Srbiji.

Pred Evropskom komisijom stoji veliki zadatak da u sledećem godišnjem izveštaju preporuči pokretanje pregovora sa Srbijom.

Najpre Srbija mora da sprovede ključne prioritete kako bi ostvarila "vidljivo i trajno poboljšanje odnosa s Kosovom" što "posebno znači da Srbija treba da primeni i drži se slova i duha svih do sada postignutih dogovora u dijalogu s Prištinom".

Drugo, predočio je File, "potrebno je da vidimo da se zamah reformi nastavlja kako bi se potvrdilo da Srbija u dovoljnoj meri ispunjava politička merila" EU.

"Mi smo rešeni da nastavimo naše angažovanje sa Srbijom", istakao je evropski komesar.

On je rekao da su ciljevi i merila EU "jasno određeni" i naglasio da "ima puno poverenje u sposobnost Srbije da pokrene svoje snage i dostigne nužni dodatni napredak kako bi se uputila ka pregovorima o ulasku u redove" EU.

"To će joj omogućiti da pospeši proces reformi i uhvati se u koštac i sa najvećim izazovima", rekao je on.

File je rekao da je uveren da će Srbija, uz podršku Brisela, nastaviti put ka članstvu u EU što će "celom regionu poslati povoljnu poruku s ciljem da se ojačaju mir i ekonomski napredak Zapadnog Balkana".

U ime predsedavajućeg EU, Danske, ministar za evropska pitanja Nikolaj Vamen je evro-poslanicima rekao da je za pokretanje pregovora o prijemu Srbije u EU najvažnije da ona nastavi reforme i primeni dogovore s Prištinom.

Vamen je naglasio da Srbija mora sprovesti "politička merila EU iz Kopenhagena" o delovanju demokratije, primeniti dogovore s Prištinom, sprovesti odredbe Sporazuma EU-Srbija o stablizaciji i pridruživanju, uspostaviti delotvornu tržišnu privredu i očuvati makroekonomsku stabilnost.

Ministar zemlje koja predsedava EU je konstatovao da su "iskrsle privremene teškoće u primeni sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova" i naglasio da "mi radimo na tome da se ta situacija vrati u dobro stanje, a da se dve strane da ponovo nađu zajedno".

U predlogu rezolucije koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, takođe se pozdravljaju ključni dogovori u dijalogu Beograd-Priština.

Evropski parlament, piše u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".

Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti" na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju o kandidaturi Srbije i da ona nastavlja reforme.

Kacin je u raspravi ocenio da Srbija ima najbolju državnu upravu u regionu i da je spremna za pregovore o članstvu. Izrazio je nadu da izborna kampanja u Srbiji neće omesti dijalog s Prištinom.

On je odao veliko priznanje preminuloj Verici Barać, direktorki tela za suzbijanje korupcije, ocenivši da je ona "previše često ostajala usamljena" i rekavši da bi njen rad morao bit primer i državnim institucijama.

Evro-poslanici u predlogu rezolucije pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i ukazuju da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'  EU" - učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice.

S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".

EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Takođe se pozdravlja to što su vlasti Srbije izručile Međunarodnom tribunalu u Hagu preostale odbegle optuženike - Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".

Evro-poslanici pozdravljaju napredak suzbijanja korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju što je opšti problem u regionu".

U predlogu rezolucije se od vlasti Srbije traži jačanje državnih tela za suzbijanje korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".

"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje".

Predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".

Evropski parlament bi sutra trebalo ba glasa i o amandmanima trojice poslanika iz Grupe socijalista i demokrata koji traže da se uz naziv Kosova u EP koristi fusnota usvojena u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu. U toj fusnoti piše da isticanje naziva ne prejudicira status Kosova, da je u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o tome da proglašenje nezavisnosti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.