"Svuda postoje neki podsticaji, ili po jedinici površine, ili po grlu, ili neki drugi vid stimulacije, zavisno o kojoj je proizvodnji reč. Evropa to neguje i nije tačno da su premije po kilogramu bolje. Voleo bih da neko navede primer u kojoj državi to funkcioniše", rekao je Malešević za Dnevnik.

On je naveo da je suština u vlasničkim odnosima koji su u Srbiji drugačiji u odnosu na Evropsku uniju jer u Srbiji nijedan seljak nema akcije u šećerani ili uljari. "Da je bila pravedna privatizacija, onda bi seljaci i farmeri bili suvlasnici, pa bi bili zainteresovani da bude jeftiniji ulaz u fabriku i da imaju bolju cenu finalnog proizvoda. To je u osnovi svega", rekao je Malešević.

On se saglasio sa ocenama da je bilo zloupotreba kod sistema subvencija od 14.000 dinara po hektaru, ali je rekao da su one mogle biti otkrivene ili sprečene da je neko hteo jer sve isplate idu preko Agencije za agrarna plaćanja. "Pri tom, ne verujem da među onima koji su izašli na ulice postoji ijedan koji je zloupotrebio tih 14.000 dinara. Trebalo je sve malo ozbiljnije sagledati i adekvatno reagovati. Recimo, onom ko je uzeo zemlju u zakup, pa uzeo premiju po hektaru, a proizvodnja ga uopšte ne zanima, trebalo je blokirati imovinu i naplatiti subvenciju. Valjda postoji inspekcija", rekao je Malešević.

On je upozorio na to da će ove godine biti velikih problema zato što nisu obezbeđene dovoljne količine đubriva, jer poljoprivrednici nisu imali para da ulože u proizvodnju, pa će biti i niži prinosi pošto su subvencije kasnile. "Rešenje situacije je da država donese dugoročnu strategiju. Poljoprivrednicima je neophodna stabilnost jer se poljoprivreda ne može voditi uredbama koje donosi kako ko stigne i kako hoće", ocenio je Malešević.