Najviše pritužbi inspekciji i potrošačkim organizacijama stiže na tehničku robu. Jeftini tehnički uređaji lošeg su kvaliteta. Kupci se polakome zbog primamljive cene, međutim, kada dođe do reklamacije, nastaju problemi jer odgovornost izbegavaju i uvoznici, koji nisu obezbedili servisiranje i rezervne delove, i trgovci, koji ne žele da prime pokvarenu robu.

"Kvalitet proizvoda na tržištu je zadovoljavajući, naročito kada je reč o namirnicama. Međutim, i dalje smo suočeni s raznom robom nepoznatih proizvođača i sumnjivog kvaliteta", ističu u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine.

Problem je, kažu naši sagovornici, u tome što potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da dobiju novac za kompleksno ispitivanje tehničkih uređaja, a pitanje je da li su analize obavljene u institutima valjane.

"U Srbiji nema kvalitetne laboratorije za takva ispitivanja. Mnoge od njih su u privatnom vlasništvu, analize su naručene i rezultati su unapred poznati", kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović, uz napomenu da je situacija potpuno drugačija kada je reč o namirnicama.

Navodeći kao dobar primer odlično opremljen Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu i podsećajući na dobre rezultate poslednjih analiza u organizaciji ove potrošačke organizacije, on najavljuje još jedno opsežno ispitivanje namirnica u saradnji s našim najboljim naučnim kućama. Papović napominje da je u proceduri donošenje zakona o bezbednosti proizvoda, međutim, jednako značajan i neophodan zakon o bezbednosti hrane piše se već pet godina.

Da je, kada je o tehnici reč, stanje zabrinjavajuće, dovoljno govori podatak da je Nacionalnoj organizacije potrošača Srbije prošle godine stiglo oko 1.800 žalbi na ispravnost tehničkih uređaja. U ovoj organizaciji napominju da kupac mora dobro da proveri šta piše na deklaraciji, fiskalnom računu, garanciji, koja sadrži naziv ovlašćenog servisera.

Problem je u tome što inspekcija može da proverava robu samo kad već uđe u prodavnice, i to na osnovu nečije prijave ili po službenoj dužnosti, tako da je veliko pitanje šta sve pređe granicu. U Ministarstvu trgovine kažu da uvoznik mora da ima potrebne deklaracije i dozvole, na osnovu kojih se omogućava ulaz robe u Srbiju. Iako je uvoznik dužan da ispoštuje tehničke i druge standarde, na samoj carini se proverava samo da li je dobio potrebne sertifikate, dok je za sam kvalitet robe zadužena Tržišna inspekcija. Dakle, postoji mogućnost da se uveze nešto što ne odgovara deklaraciji, ali onda uvoznik pravi prekršaj. To, nažalost, ne znači da biva kažnjen, a znači da prodaje robu sumnjivog kvaliteta.