Virus poskupljenja stanova u poslednja tri meseca nije mimoišao nijedan grad Srbije. Glavna žarišta su, već tradicionalno, Beograd i Novi Sad, u kojima su cene skočile 30 odsto. I provincija, naizgled uspavana, takođe beleži rast od oko deset procenata. Prodavci će narednih meseci, pa i godina, najviše profitirati, jer nema nagoveštaja da će cene stati. Razlog je što se i dalje zida sporo i skupo, tražnja je nekoliko puta veća od ponude, a apetiti onih koji grade povećavaju se iz meseca u mesec.

Rastu cena najpre su kumovali stambeni krediti, jer je sve više onih koji pokušavaju preko ove vrsta zajma da dođu do krova nad glavom. Uglavnom je reč o mladim i obrazovanim ljudima koji imaju bolja primanja i traže solidne stanove, pa je tako stambene kredite do kraja 2007. godine koristilo nešto više od 35.000 građana.

Najviše se traže stanovi površine od 30 do 60 kvadratnih metara, dakle garsonjere, jednosobni, jednoiposobni i dvosobni, kojih na tržištu gotovo da nema, ili su lošeg kvaliteta.

Čini se da je nestanak velikih investitora, koji su sedamdesetih i osamdesetih godina gradili blokovska naselja sa po nekoliko hiljada stanova, najviše uticao na rast cena. Mali igrači, koji trenutno vladaju srpskim tržištem, visoke cene uglavnom pravdaju sve skupljim građevinskim materijalom, velikim troškovima raseljavanja i visokim državnim nametima. Oni ne bi da se odreknu svojih zarada koje iznose od 30 do 50 odsto, gradovi, sa druge strane, ne bi besplatno da uređuju građevinsko zemljište i grade infrastrukturne priključke.

Rezultat je da se u Beogradu godišnje zida tek oko 7.000-7.500 stanova, a grad vapi za 70.000 do 100.000 stanova.

Tek dolaskom velikih investitora i otvaranjem gradilišta sa po nekoliko hiljada stanova, ponuda, koja je u prestonici trenutno pet puta manja od tražnje, zadovoljiće potrebe kupaca. Do tada, prema mišljenju Nedeljka Malinovića, vlasnika agencije „Legat”, ne bi trebalo očekivati pojeftinjenje. Stambeni kvadrati, koji su samo protekle godine poskupeli za pedeset odsto, i dalje će rasti, ali tempo poskupljenja je teško predvideti, ako se zna da je za celu 2008. očekivan rast od oko 15 procenata. Naš sagovornik navodi da se stanovi u jednoj zgradi na Vračaru prodaju za 4.000 evra po kvadratu. Ali reč je luksuznoj gradnji i ta pojava, kako objašnjava, ne bi trebalo da se uzme kao trend.

– Stanovi u Srbiji uglavnom se prodaju još u temelju. Pod uslovom da investitor odredi realnu cenu, nekretnine u Beogradu planu dok su još u skicama. U takvoj situaciji, jedino dolazak investitora iz inostranstva može da promeni trenutnu klimu – smatra Malinović.

On najavljuje dolazak kompanije sa Kipra, zainteresovane za izgradnju takozvanog satelitskog naselja, odnosno grada u gradu na periferiji Beograda. Pokraj autoputa Beograd–Zagreb ili Beograd – Novi Sad.

Prodaja 2.000 stanova u Univerzitetskom naselju neće oboriti cene, kao što se mislilo. Naprotiv.

Kragujevac čeka Novaka

Prema mišljenju Aleksandre Kon, suvlasnice agencije „Alka”, ovo naselje, kao i izgradnja trgovinskih i sportskih centara, prilično su naduvali cene u Novom Beogradu. Nekadašnja prestonička spavaonica prema svim istraživanjima je proglašena za najtraženiju lokaciju za stanovanje. U njoj se kvadrati prodaju po ceni od 1.500 do 3.000 evra (kod Arene). Mada ima i onih koji stanove na novobeogradskoj elitnoj lokaciji pokraj ove sportske dvorane cene i više od 3.500 evra po kvadratnom metru.

Ostali delovi glavnog grada prate taj rast, bilo da je reč o starim stanovima ili novogradnji. Tako, recimo, stari stan od 61 kvadrata u Ulici kneza Miloša u Beogradu, koji je nuđen za 80.000 evra, sada se prodaje za 125 000 evra.

– Naš klijent koji prošlog septembra zbog neodlučnosti nije kupio stan od 39 kvadrata na donjem Dorćolu za 68.000 evra, sada isti takav stan na toj lokaciji ne može da kupi ni za 90.000 evra – kaže Kon.

Jedan od faktora koji su prouzrokovali poskupljenje stanova u Beogradu jeste i „nekretninska groznica” u Crnoj Gori. Naši susedi, saglasni su agenti, uglavnom su iskoristili povoljan talas u svojoj zemlji. Tamo su prodali pašnjake, livade ili placeve uz obalu i kupili u Beogradu po nekoliko stanova koje sada iznajmljuju. Naravno, isto to su uradili i naši građani koji imaju vikendice u Crnoj Gori. Jer, ako se zna da Rusi za prizemnu kuću u Tivtu nude 600.000 evra, jasno je da u Beogradu može da se kupi nekoliko stanova i još da ostane nešto novca da se nađe.

Novi Sad prati Beograd, pa posle ovogodišnjeg poskupljenja cene kvadrata dostižu od 1.100 do 1.500 evra. Garsonjere u centru grada se prodaju i po 2.000 evra za kvadratni metar. Međutim, promet je poslednjih meseci opao. Kako tvrde u agencijama za nekretnine, dugo nije bio slučaj da je starogradnja jeftinija od novih stanova, uprkos tome što su stari stanovi uglavnom uknjiženi, što s novogradnjom ipak nije slučaj.

Kragujevac beleži nešto manji rast i on se kreće od 10 do 15 procenata. U centru grada kvadratni metar se prodaje od 800 do 1.300 evra. Najveće iznenađenje za agente je prostor oko aerodroma, gde su nekretnine sa 650 evra skočile na 800 evra za kvadrat. Najavljeni dolazak tenisera Novaka Đokovića, koji namerava da u Kragujevcu gradi sportski centar i te kako se odrazio na tržište nekretnina, kažu agenti. Cene u naselju Vašarište u kome će se nalaziti ovaj centar skočile su na 1.100 evra.

Stanovi u Nišu su od početka ove godine poskupeli za oko deset odsto u odnosu na kraj 2007. godine. Cena kvadratnog metra u novogradnji u centru grada bila je oko 1.000, a sada je oko 1.100 evra, dok je na područjima druge i treće građevinske zone sada oko 1.000 evra. U decembru prošle godine, na primer, u ovim zonama cena kvadrata novih stanova nije prelazila 900 evra.

Stari stanovi u centru Niša su jeftiniji. Za kvadratni metar sada se traži oko 900, a u pojedinim slučajevima, ako je reč o luksuznijim stanovima, i 950 do 1.000 evra. Van centralne gradske zone, kvadratni metar stanova, sagrađenih pre deset i više godina, prodaje se po ceni između 800 i 900 evra.

Kako nam je rekla Biljana Dodović, iz Agencije „Fam fatal” u Nišu, najviše se traže stanovi male kvadrature, do četrdesetak kvadratnih metara – jednosobni ili jednoiposobni i garsonjere, a najnoviji skok cena obrazlaže se velikom potražnjom, kao i povećanjem proizvođačkih cena kod investitora i graditelja.

U poslednje dve godine cene stanova u Boru su više nego udvostručene. Najbolji poznavalac prilika na tržištu nekretnina u ovom gradu Dragan Volanović, već pet godina vlasnik Agencije „Europolis” u Boru, kaže da se sada stan od 60 kvadratnih metara ovde može kupiti za 25.000 ili 26.000 evra, a do pre dve godine takav stan vredeo je samo 12.000 evra.

Potražnja za stanovima veća je od ponude, kaže Volanović, a na to utiče više faktora. Najpre, u poslednje tri godine više od 4.500 radnika u borskom kombinatu bakra dobilo je otpremnine iz socijalnog programa, a i cena bakra na svetskom tržištu sada je gotovo pet puta viša nego 2001. Bilo je, dakle, više novca, a i dalje se uvećava mogućnost da borski kombinat, zbog dobre cene bakra, nađe dobrog kupca, što bi povećalo proizvodnju, izvoz i standard zaposlenih. Na veću potražnju za stanovima utiče i što je stambena izgradnja stagnirala nekoliko godina i što su mladi bračni parovi počeli da dobijaju podsticajne stambene kredite.

U Majdanpeku (čiji rudnički pogoni su takođe u sastavu borskog kombinata) stanovi su još znatno jeftiniji nego u Boru. Ipak su i do tri puta skuplji nego pre tri godine. Tamo se trosoban stan od 80 kvadrata mogao kupiti za samo 5.000, a sada vredi 15.000 evra. To znači da kvadrat stana košta 187 evra.

Ipak, Borani se radije porede sa Zaječarcima, gde je prosečna cena stanova sada nešto viša od 600 evra za kvadratni metar. Borani se sve više približavaju Zaječarcima, a da li će ih i sustići zavisi od daljeg toka privatizacije borske kompanije.

Zanimljivo je da su jeftine stanove u Majdanpeku do prošle godine najviše kupovali penzioneri iz okolnih gradova, najviše iz Beograda. Za jedan prodati stan u prestonici, vremešni kupci mogli su da dobiju dva stana u Majdanpeku i još toliki iznos od prodatog stana u Beogradu da im ostane i od ušteđevine da školuju unuke.

Nema placeva u Šapcu

Zapadna Srbija je takođe živnula. U Čačku kvadrat životnog prostora se kreće od 800 do 1.200 evra. Valjevo takođe beleži rast cena, pa se one sada kreću od 800 do 1.000 evra, s tim što se za pojedine stanove u izgradnji na listi čekanja nalazi i po 150 porodica.

U poslednjih mesec dana cena novizgrađenog stambenog prostora u Šapcu skočila je sa 700-750 na 800-850 evra po kvadratu (plus PDV), a očekuje se da će, zbog velike potražnje, i dalje rasti. Tamošnje najveće građevinsko preduzeća „Tina” nedavno je završilo zgradu u ulici Vojvode Brane sa 100 stanova, i već je prodalo više od 30. Cene starih stanova, u zgradama izgrađenim pre dvadesetak godina, takođe su skočile za desetak odsto, pa se kvadrat sada prodaje i po 650 evra.

Placeva u centralnim delovima grada gotovo i da nema, pa agencije nude samo lokacije u prigradskim naseljima Kasarske livade, Trijangla i Žakića grm.

Cene stanova u Užicu trenutno se kreću od 900 do 1.000 evra po kvadratu u centru grada, na periferiji od 550 do 650, u zavisnosti da li je stara ili nova gradnja, a u Sevojnu i naselju Senjak od 400 do 500 evra po kvadratu. One su minulih meseci bile nešto niže, da bi tokom aprila, kako kaže Gordana Vasilijević, vlasnica ovdašnje agencije za nekretnine „Maks magnus”, porasle u proseku od 10 do 15 odsto. Donedavno je bila i veća potražnja, a slabija ponuda, da bi se sada i tu stvari donekle promenile. Primećeno je da nestabilne prilike u državi, a naročito restriktivna politika banaka oko kredita, utiču na povećanje cena stanova i u ovom gradu.

U Vranju se cena stanova kreće od 600 do 800 evra po metru kvadratnom.