Mladi stručnjaci koji trenutno žive i rade u inostranstvu spremni su da se vrate u Srbiju ako im država omogući da lako dođu do posla. Oni bi najviše voleli da rade u državnoj upravi, javnom sektoru, oblasti konsaltinga, odeljenjima za ljudske resurse i da se bave marketingom i bankarstvom.

Nedavno istraživanje koje su sproveli Ministarstvo za dijasporu i kompanija Infostud, u kome je učestvovalo oko 1.000 Srba iz rasejanja, pokazalo je da više od dve trećine anketiranih planira povratak u Srbiju, a skoro svaki treći namerava da to i učini ako dobije dobru ponudu za posao. Zbog toga Ministarstvo planira da na svom i sajtu Infostuda postavi anketu namenjenu našim iseljenicima koja bi poslužila da se prikupe informacije o tome čime bi tačno ljudi iz dijaspore zainteresovani za povratak u Srbiju želeli da se bave, koliku bi platu voleli da imaju i u kojim kompanijama bi hteli da rade.

Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu, smatra da će na taj način država dobiti jasan profil ljudi koji su zainteresovani za povratak. Ministarstvo bi, kaže, posle toga kontaktiralo poslodavce i ponudilo im kvalitetne stručne kadrove.

– Već smo potpisali sporazum sa nekoliko domaćih i stranih firmi koje su zainteresovane da zaposle ljude iz dijaspore. Za početak nameravamo da našim studentima koji se školuju u inostranstvu ponudimo mogućnost da pohađaju praksu u kompanijama poput „Gorenja”, „Vinera”, „Karlsberga” i „Delte”, pa ako se dobro pokažu posle toga bi zasnovali radni odnos u tim firmama – ističe Prstojević.

Ministarstvo planira da u projekat povratka mladih stručnih ljudi uključi i Privrednu komoru Srbije i Savet stranih investitora. A u kompaniji Infostud najavljuju da će uskoro sprovesti istraživanje koje bi utvrdilo koji su to zahtevi i stavovi poslodavaca, odnosno da li postoje realne mogućnosti za zapošljavanje naših ljudi iz inostranstva u firmama koje posluju u Srbiji.

– Istraživanja koja smo sproveli u dijaspori pokazala su da svaki deseti Srbin iz rasejanja trenutno radi u oblasti internet tehnologije i računarstva, a zatim u bankarstvu i finansijskom sektoru. Od ukupnog broja anketiranih tek oko šest odsto radi u oblasti građevinarstva, a zatim slede oni koji rade u marketingu, trgovini, ugostiteljstvu i drugim delatnostima – objašnjava Branislav Jovanović, iz Službe za odnose s javnošću Infostuda. On kaže da skoro polovina anketiranih ljudi iz dijaspore ima fakultetsku diplomu, dok jedna četvrtina ima završenu specijalizaciju, magistraturu ili doktorat. Istraživanje je pokazalo i da gotovo zanemarljivi deo Srba koji žive u inostranstvu ima srednju školu ili niži stepen obrazovanja. To ide u prilog proceni Ministarstva za dijasporu da su od oko pola miliona ljudi, koliko ih je napustilo Srbiju od početka devedesetih godina prošlog veka, oko 100.000 diplomirani stručnjaci. A mnogi od njih postali su uspešni menadžeri, inženjeri i savetnici u velikim kompanijama.

U Ministarstvu tvrde da 3,5 miliona Srba rasutih širom sveta, prema istraživanju koje je uradila Svetska banka, godišnje u Srbiju pošalje oko pet milijardi dolara, dok je učešće deviznih doznaka u ukupnom bruto domaćem proizvodu 13,8 odsto. Poređenja radi, 2004. godine Srbi iz rasejanja su poslali 4,1 milijardu dolara, što je Srbiju tada svrstalo na 11. mesto po prilivu deviznih doznaka.

– Najveći deo tog novca poslat je rodbini koja živi u matici, dok se obim ulaganja dijaspore u srpsku privredu meri stotinama miliona dolara – naglašava Prstojević. On očekuje da će, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, privrednici iz dijaspore dogodine investirati u maticu znatno više novca nego ranijih godina jer će im Srbija ponuditi znatno povoljnije uslove za ulaganje nego države u kojima žive.