Vrednost trgovinske razmene EU i Rusije je, međutim, u 2009. godini pala, prvi put posle osam godina stalnog rasta, i to za 38 odsto u izvozu i 35 odsto u uvozu u poređenju sa 2008. Istovremeno je smanjen i trgovinski deficit Unije, koji je 2008. iznosio 73 milijarde evra, a godinu dana kasnije 50 milijardi.

U prvih devet meseci ove godine razmena je doživela preporod i izvoz iz EU u Rusiju povećan je sa 48 milijardi evra u 2009, na 61 milijardu u ovoj godini, dok je uvoz povećan sa 83, na 113 milijardi.

Kao rezultat ovoga, povećao se i trgovinski deficit EU, koji je u prvih devet meseci prošle godine iznosio 35 milijardi evra, dok je u ovoj godini za devet meseci dostigao 52 milijarde.

U prvih devet meseci ove godine, Rusija je bila treći trgovinski partner EU - posle SAD i Kine, jer je sa šest odsto učestvovala u evropskom izvozu i 10 odsto u uvozu iz Unije.

Među članicama EU, Nemačka je ubedljivo najveći izvoznik u Rusiju, sa 18,8 milijardi evra, odnosno 31 odsto ukupnog izvoza. Slede Italija (5,6 milijardi), Francuska (4,4 milijarde) i Holandija (4,3 milijarde evra).

Nemačka je, takođe, i najveći uvoznik iz Rusije, sa 21,8 milijardi evra, odnosno 19 odsto ukupnog uvoza. Slede Holandija (sa 15,9 milijardi), Poljska (9,7 milijardi), Italija (9,4 milijarde) i Francuska (9,1 milijardu evra).

Oko 85 odsto evropskog izvoza u Rusiju čine gotovi proizvodi, dok energenti čine skoro tri četvrtine uvoza.