Praktikum
Grčka u raljama krize
Autor: Boris Begović
Budžetski deficit sve do recesije 2008. godine nije bio posledica bilo kakve smislene (makro)ekonomske politike, već nesposobnosti vlasti ili nedostaka njihove političke volje da srede javne finansije. Zašto grčki glasači nisu kaznili takve vlasti? Zato što su oni koji nisu plaćali porez (mnogo ih je bilo) očekivali da će igra da se nastavi i da njihov udeo u plaćanju troškova društva neće da se poveća
Šta se zaista dogodilo u Grčkoj? I zbog čega se dogodilo? Ko je kriv? Da li se krivica može svaliti na jednog čoveka ili na jednu instituciju? Ili, možda na neku specifičnu državnu politiku?
Manje ili više uverljive odgovore na ova pitanja mogli ste da pročitate u dnevnim i nedeljnim novinama, u kolumnama različitog kvaliteta, ili na internet forumima, ali od sada odgovori na ova pitanja mogu da se nađu i u akademskim tekstovima. Margareta Katsimi i Tomas Moutos, dvoje grčkih ekonomista, svoj članak (EMU and the Greek crisis: The political economy perspective, European Journal of Political Economy, u štampi) započinju jasnom i glasnom obznanom da ne žele da svoju zemlju oslobode odgovornosti za ozbiljne greške, kao i da sve to što se dogodilo žele da objasne u konceptualnom okviru političke ekonomije: političkih podsticaja da se sprovodi neka ekonomska politika.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: