Kjel Nordstrom, guru menadžmenta
Nema inovacija bez rizika
Autor: Jelena Jovanović
Kapitalizam kažnjava neefikasne, neprilagođene i neprivlačne. Današnji svet biznisa pomalo je nalik na internet – potrebno je biti priključen, u toku, uvoziti, izvoziti, biti neopoziv i proaktivan deo svega toga, jer jedino tako se može uspeti, nipošto izolacijom, poruka je Kjela Nordstroma koji je zajedno sa Jonasom Ridestralom rangiran među 50 najuticajnijih mislilaca u oblasti menadžmenta, korporativne strategije i globalizacije
Predavanje Kjela Nordstroma koje je nedavno održao u Beogradu trebalo je da inspiriše, pokaže i dokaže kako funkcioniše kapitalizam kao mehanizam koji vrlo dobro ume da prepozna i nagradi to što je efikasno, ali i kazni (neprofitabilnošću) to što nije efikasno i ne pruža dovoljno atraktivan ili prilagođen odgovor na prohteve potrošača.
“Sloboda koju danas imamo, taj neograničeni niz mogućnosti i sveopšta dostupnost informacija koje je sve teže kontrolisati, ponekad je i opterećenje. Uvek imam bar jednog studenta na predavanjju koji sedi u zadnjem redu i hvata beleške, da bi sledeći put došao kod mene u kabinet i rekao, profesore, ja sam malo istraživao i to što ste rekli nije tačno. To menja ulogu predavanja, univerziteti i obrazovne institucije više nemaju monopol na informacije, umreženost je promenila ulogu svih institucija i pojedinaca u društvu, i ne manje bitno - proizvoda koji se traže. Prevelika je ponuda i prevelika je potražnja, jedino što može da uspe je da se kreira nešto novo”, kaže Kjel Nordstrom.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (1)
Unestite tekst komentara:
16. februar 2008. 23:19:04
| Mirko
0
Slazem se sa svim sto je napisano, ali ima jedno ali.. Da bi se covjek (menadzer) smio upustiti u rizik, on mora raspolagati risk kapitalom. Ukoliko firma ne raspolaze takvim kapitalom, iluzorno je davati savjete. Da bi se prevazisla ta barijera, vlasnicki prihodi moraju postati lako prepoznatljiv elemenat robnih cijena, a ne njihova rezidualna stavka. U tom slucaju svaka firma moze imati svoj sopstveni risk kapital deriviran iz svog poslovnog rezultata. U Srbiji to nije slucaj. Zato i ima problema.
Mirko Katic
autor knjige "Novi ekonomski modeli"
e-mail: