On je istakao da bi ukupna korist bila veća da se ostalo na prvobitnom dogovoru s Međunarodnim monetarnim fondom i da su plate i penzije odmrznute u aprilu. „Zbog toga će monetarna politika morati da bude restriktivna, Narodna banka će dizati referentnu kamatnu stopu, što će kočiti oporavak privrede“, objasnio je Petrović.

U časopisu Kvartalni monitor za ovu godinu navode se dva scenarija kretanja inflacije. Prema jednom, inflacija bi mogla biti 7,3 odsto ako se zaustavi rast cena hrane i ako vrednost nafte miruje. Ako bi se pak skok cena hrane nastavio, a vrednost nafte ostala na istom nivou inflacija bi dostigla 8,9 odsto.

Petrović je naglasio da povećanje tekuće javne potrošnje nema nikakvog efekta na proizvodnju. „Ako se poveća javna potrošnja za jedan odsto proizvodnja bi porasla 0,37 odsto“, rekao je on.

S druge strane, prema njegovim rečima, povećanje javnih investicija jedan odsto utiče na rast bruto domaćeg proizvoda jedan odsto. „Vlada bi trebalo da se mane rasta tekuće potrošnje i okrene infrastrukturnim projektina“, naglasio je on.