Boris Tadić je rekao danas da su najveći dometi petooktobarskih promena u tome što je nepovratno uspostavljena demokratija u Srbiji, što je pređen Rubikon kad je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, pokrenuti infrastrukturni projekti, a posebno je istakao da Srbija nikad nije bila na višem nivou odnosa sa Evropskom unijom.

 "U borbi protiv korupcije, međutim, nismo prešli Rubikon, tačku posle koje je proces nepovratan", rekao je on.

Tadić je na skupu "Srbija na putu ka Evropi, 10 godina kasnije", rekao da u čitavoj istoriji srpskog političkog društva Srbija nije bila na višoj tački demokratije, napominjući da su kvalitativni pomaci koji su se dogodili proteklih 10 godina nemerljivi.

On je rekao da Srbija mora još mnogo toga da uradi na evropskom putu jer nema alternative. On je dodao da bi u narednom periodu trebalo dovršiti saradnju s Haškim tribunalom, uspostaviti ekonomske zakone koji će obezbediti strane investicije i rast životnog standarda i da je neophodno završiti infrastrukturne projekte.

Tadić je dodao da na evropskom putu Srbija ne traži nikakve olakšice, već je jedini zahtev obezbeđenje jednakog tretmana na tom putu i dodao da je Srbiji potrebna pomoć EU.

       

Tadić je naglasio da je proteklih 10 godina uspostavljeno građansko društvo. "U tom društvu se i dalje borimo za uspostavljanje pravde jer poštujemo pravo pojedinca", naveo je Tadić.

On je napomenuo da pre 10 godina Srbija nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti članica OEBS-a, da nisu postojala regulatorna rela, a da je kriminal bio deo privrede.

Komentarišući zašto se u Srbiji nije dogodio "šesti oktobar", on je rekao kako je uveren da do diskontinuiteta s prethodnom vlašću nije došlo zbog protivljenja Vojislava Koštunice. "Prve dve i po godine posle petooktobarskih promena dominaciju je imao Zoran Đinđić, narednih pet godina Koštunica, a u posldnje dve godine Demokratska stranka, na člijem sam čelu", rekao je Tadić, navodeći da su politički ciljevi zemlje realizovani zavisno od toga ko je upravljao.

   

Kacin: Tadićeva izjava govori o buđenju DS-a

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je danas da ocenu predsednika Srbije Borisa Tadića o članstvu Srbije u EU do 2015. godine razume kao poziv da se Demokratska stranka probudi i angažuje, a samim tim i Vlada Srbije.

"Vlada ne može brže ako vladajuća stranka ne krene brže ka EU", rekao je Kacin na skupu "Srbija na putu ka Evropi, 10 godina kasnije".

Kacin je rekao da Veće EU još nije obavestilo EP da može početi sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Komentarišući ostavku predsednika Kosova Fatmira Sejdiua, Kacin je rekao da ona ni na koji način ne može uticati na pocetak dijaloga između Beograda i Prištine.

On je naglasio da "taj dijalog ne ide na nivou predsednika Srbije i predsednika Kosova, neće ići ni na nivou premijera Srbije i Kosova, ni na ministarskom nivou već na operativnom nivou".

Kacin je dodao da se između Beograda i Prištine mora govoriti o snabdevenosti strujom preko linije razgraničenja, kao i da se mora ostvariti pomak u mobilnoj telefoniji.

   

Dežer: Srbija treba da jača regionalnu saradnju

Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da bi srpska vlada u narednom periodu i dalje trebalo da radi na uspostavljanju vladavine prava, jačanju regionalne saradnje, kao i da rešava otvorena bilateralna pitanja sa susedima.

On je na konferenciji „Srbija na putu ka Evropi deset godina kasnije“ rekao da je pored finansijske, Evropska unija Srbiji pružala i političku podršku, navodeći da je dokaz da EU želi Srbiju u svom sastavu to što je Srbija dobila od EU podršku u iznosu od preko dve milijarde evra da bi se pripremila za članstvo.

Dežer je dodao da je bitno napomenuti da tokom poslednjih deset godina, pored toga što je postojala konstantna podrška Evropske unije Srbiji, nije opala ni podrška srpskih građana ka EU.

Miščević: O procesu evrointegracija se malo zna

Bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Tanja Miščević rekla je danas da se bitni pomaci na polju evropskih integracija u proteklih deset godina ogledaju u tome što se danas ne dovodi u pitanje politička volja za ostvarenje tog cilja.

Tanja Miščević je na konferenciji „Srbija na putu ka Evropi deset godina kasnije“ rekla da, iako proces integracija traje deset godina, o samom procesu se malo zna, kao i da poruke koje se građanima šalju o mogućim koristima koje bi oni imali pristupanjem EU nisu dovoljno jasne.

Miščević je, kao još jedan bitan pomak dodala i to što se u Srbiji o Evropskoj uniji više ne misli samo kao o cilju, već i kao instrumentu kojim se mogu ostvariti određene vrednosti.

 

Nizom skupova i manifestacija u Beogradu se danas obeležava 10. godišnjica petooktobarskih promena. Na centralnom skupu su govorili Tadić, vicepremijer Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, premijer Grčke Jorgos Papandreu, šef slovačke diplomatije Mikulaš Dzurinda, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Skup u hotelu Kontinental organizovali su Kancelarija za evropske integracije, beogradski Fond za političku izuzetnost i Balkanski fond za demokratiju. U Sava centru Pokret za Srbiju organizuje konferenciju "5. oktobar - deset godina kasnije", a tribina pod istim imenom biće održana i u Domu omladine u Beogradu.

Kod restorana Ruski car u Knez Mihailovoj ulici biće organizovana i konferencija za novinare Udruženja gradjana 5. oktobar. Govoriće predsednik udruženja Ljubisav Đokić, Bagerista Džo, jedan od simbola rušenja Miloševićeve vlasti.

 

10 godina

Danas se navršava 10 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića.

Demonstracije su organizovane posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika Jugoslavije, na kojima je kandidat Demokratske opozicije Srbije i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica u prvom krugu pobedio predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Savezna izborna komisija i tadašnje vlasti tvrdili su da je Koštunica osvojio manje od 50 odsto glasova i da je potrebno organizovati drugi krug izbora.

Demonstracije u Beogradu 5. oktobra, na kojima se okupilo više stotina hiljada ljudi, bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, tokom kojih su gradovi u unutrašnjosti Srbije bili paralisani.

Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena Kolubara, koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima.

U demonstracijama 5. oktobra poginula je Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi, a zgrade Savezne skupštine i Radio-televizije Srbije su zapaljene.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

Dok su trajali pregovori DOS-a s partijama iz Crne Gore o formiranju Savezne vlade, 24. oktobra je izabrana prelazna vlada Srbije, u kojoj su bila tri koministra za svaki resor, iz SPS-a, DOS-a i Srpskog pokreta obnove.

DOS je ubedljivu pobedu na republičkom nivou odneo na vanrednim izborima 23. decembra 2000, a posle mesec dana formirana je vlada sa Zoranom Đinđićem, liderom Demokratske stranke, na čelu.