Muravjov je na skupu Uloga nevladinih organizacija u borbi protiv korupcije rekao da postoji veliki raskorak između onog što se usvoji i onog što se sprovede u vezi s tom borbom i ocenio da nevladine organizacije retko kad razmišljaju o sopstvenoj odgovornosti pred javnošću.

"I one su odgovorne za transparentnost svog finansiranja. Vreme je da razmišljate o tome, kako bi javnost verovala u vas. Ako ćete da se borite protiv korupcije, sami morate da budete primer za to", rekao je on.

Na jednodnevnom regionalnom skupu, koji organizuju UNDP za Srbiju, TI i Trensparentnost Srbija, teme razgovora su slobodan pristup informacijama od javnog značaja, nadziranje budžetiranja i antikorpupcijskih strategija i druge.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati je ocenio da je korupcija fluidna, teško uhvatljiva kategorija, s kojom se treba uhvatiti za rogove, koju treba kvantifikovati, to jest pretvoriti u brojke i procente.

Saša Šegrt iz Hrvatske rekla je da je hrvatski zakon o slobodnom pristupu informacijama u fazi popravljanja izmenama i amandmanima i da je od ove godine slobodan pristup informacijama ustavna kategorija
za sve građane, a ne samo za novinare".

Međutim, zakon je lista želja, a u praksi se većina zahteva za informacijama suočava s ćutanjem administracije, a država ne daje odgovor u 50 odsto slučajeva, rekla je ona. Prema njenim rečima, sankcije za nedavanje informacije se ne sprovode i za to do sad niko nije kažnjen.

Lejla Ibranović iz Bosne i Hercegovine ukazala je na to da su federalni i entitetski zakoni kvalitetni, ali da je nivo sprovođenja manji od 50 odsto, pri čemu je uloga ombudsmana marginalizovana jer i posle njegove reakcije izostaje davanje odgovora. Takođe, informacije o privatizaciji se teško dobijaju, navela je ona.

Prema rečima Simone Habič iz Slovenije, u toj zemlji, sada članici Evropske unije, informacije se dobijaju u roku od 30 dana, ali javne institucije, kada žele nešto da sakriju, odlažu davanje odgovora time što traže zakonske rupe.

Stanojla Mandić iz Srbije je rekla da u Srbiji ćutanje postoji u 60 odsto slučajeva, a da se za 90 odsto žalbi zbog nedavanja informacija ispostavi da su opravdane.