Obrazlažući predlog rezolucije o "Evropskoj integraciji Srbije" u Spoljnopolitičkom odboru EP, izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da će rasprava u Savetu ministara EU i nalog Evropskoj komisiji da izradi "mišljenje" o kandidaturi, biti važni i za konačnu godišnju ocenu o reformama u Srbiji, koju će 9. novembra saopštiti EK.

U predlogu rezolucije, koju kasnije na plenarnom zasedanju treba da prihvati EP, odaje se "priznanje Srbiji za napredak u reformama".

Takođe, pozdravlja se junska odluka Saveta ministara EU da pokrenu ratifikaciju SSP-a između EU i Srbije, kao i činjenica da je taj sporazum ratifikovalo već pet zemalja i pozivaju ostale članice EU da to brzo sprovedu.

Poslanici parlamenta EU, prema predlogu ovog dokumenta, izražavaju zadovoljstvo zbog usvajanja u UN zajedničke rezolucije Srbija-EU o rešavanju kosovskog pitanja i "pozdravljaju spremnost srpske vlade da pokrene novi dijalog s Kosovom u okviru EU".

Oni traže da se "ti razgovori pokrenu bez odlaganja", naglasivši da će "taj dijalog, da bi bio uspešan, zahtevati rešenost i spremnost na kompromis na obe strane, a u cilju zajedničke evropske budućnosti".

EP, kako se dodaje, "podseća na to da su dobri susedski odnosi jedan od najvažnijih uslova za sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropsku uniju".

Evropski poslanici ponovo ističu da je puna saradnja s Haškim sudom "ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU" i "podvlače da se jedino hapšenje i izručenje Hagu ostale dvojice odbeglih optuženika može smatrati kao puna saradnja" s tim sudom.

Prema predlogu rezolucije, EP "poziva na hitne korake u tom cilju, tako da mandat tog Suda bude konačno ispunjen, a posebno da se ponovo razmotri sadašnja strategija za pronalaženje begunaca, koja dosad nije bila uspešna".

Kacin je u kraćoj raspravi rekao da će Spoljnopolitički odbor EP pozvati haškog tužioca Serža Bramerca da se o tome čuje njegovo mišljenje.

U dokumentu EP pozdravlja se rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i odaje priznanje srpskom predsedniku Borisu Tadiću za prisustvovanju "obeležavanju 15. godišnjice genocide u Srebrenici".

To je, kako se ističe, novi korak ka "snaženju svesti o zlodelima iz nedavne prošlosti i pomirenju u regionu".

Predložena rezolucija o evropskoj integraciji Srbije ističe reformu pravosuđa i traži "dalje odlučne napore da se obezbedi nezavisnost i nepristrasnost sudija". To treba da se učini transparentno, bez politizacije i "uz jemstvo neizabranim sudijama da će moći da se žale".

Takođe se traži da se ne kasni u usvajanju nužnih zakona i da se odobre "finansijska i administrativna sredstva sudovima, uključujući Ustavni sud, da bi se poboljšalo njihovo delovanje i uklonilo nagomilavanje predmeta".

Predlogom ovog dokumenta EP naglašava da "vladavina zakona mora biti najpreči prioritet za vlasti", pozdravlja napredak u bitki protiv korupcije, mada ocenjuje da "korupcija i dalje preovladava u zemlji".

Zakon o političkim partijama, kako se dodaje, mora obezbediti puni uvid u sistem finansiranja, ističe se u dokumentu i podvlači važnost postupka restitucije kao "bitnog koraka u primeni pravde".

EP smatra da je u Srbiji "postojanje snažnih i nezavisnih medija od najveće važnosti za demokratiju", naglašavajući da je zato nužno "zajamčiti njihovu nezavisnost od političkih i drugih uticaja" i sprečiti pretnje i napade na novinare.

U predlogu rezolucije traže se takođe "dalji koraci za punu primenu zakona o suzbijanju diskriminacije".