Evropski lideri podržali su poziv Berlina i Pariza za ograničene izmene Lisabonskog sporazuma koje će biti usvojene na samitu u decembru i podržali snažnije sankcije za države koje ne paze na svoj budžetski deficit, prenele su agencije.

U zaključcima sa današnjeg sastanka se navodi i odluka da EU napravi stalni mehanizam kojim će se zameniti sadašnji mehanizam urgentne pomoći za prezadužene države evro-zone, vredan 440 milijardi evra, koji ističe sredinom 2013. godine.

"Lideri EU su postigli konsenzus da se sporazum na kojem počiva unija mora izmeniti, ali samo na ograničen način, kako bi se omogućilo formiranje fonda za izvlačenje iz krize država članica", rekao je na konferenciji za štampu posle samita predsednik Saveta EU Herman van Rompej, ocenivši da su protekla dva dana samita bila "veoma produktivna" i da je tokom njih "EU ojačana i na unutrašnjem, i na spoljašnjem planu".

Francusko-nemački predlog o izmenama Lisabonskog sporazuma u prvi mah je naišao na zgražavanje većine članica EU, koje su smatrale da je nedopustivo menjanje "ustava Unije" ni godinu dana pošto je stupio na snagu, ali evropski lideri sada počinju da prihvataju ideju "ograničene" izmene sporazuma kako bi se izbegla veća politička šteta, ocenjuju agencije.

"Šefovi država i vlada složili su se o potrebi uspostavljanja stalnog kriznog mehanizma kojim bi se očuvala finansijska stabilnost evra i pozivaju predsednika Saveta da pokrene konsultacije sa članovima Saveta po tom pitanju", navodi se u zaključcima sa dvodnevnog samita.

Berlin je, više od ostalih, bio zabrinut da će, iako će dugoročni mehanizam za finansijsku pomoć biti potreban povrh postojećih mera donetih do 2013, formiranje bilo kakve stalne strukture moglo da predstavlja kršenje sporazuma u kojem se zabranjuje ovakvo pomaganje državama članicama i moglo biti poništeno u nemačkom Ustavnom sudu.

Nemačka, glavna ekonomska sila i najveći finansijer EU, takođe je zabrinuta zbog odnosa svoje javnosti, koja se protivi plaćanju računa za buduće dužničke krize država evro-zone.

"Mislim da je važno stvoriti jasnu kulturu stabilnosti u Evropi. To je od najvećeg značaja za dobru koheziju Unije. Evropa nas čini snažnim, ali toj Evropi su potrebna pravila. Ona mora biti uspešna i u tom cilju smo krenuli juče", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel novinarima nakon sastanka.

"Može se reći da će evro biti ojačan, pre svega kroz jačanje Pakta za stabilnost i razvoj i kroz moguće sankcije koje će automatski uslediti" u slučaju njegovog kršenja, dodala je ona.

Pored toga, evropski lideri su, kako je Van Rompej rekao, razmatrali i čitav niz predstojećih međunarodnih sastanaka - do Samita G20, koji će za dve nedelje biti održan u Seulu i na kojem će se razgovarati o reformi Međunarodnog monetarnog fonda, do konferencija o klimatskim promenama u Kankunu i samita EU sa SAD, Rusijom, Ukrajinom i Indijom.