Prema anketi Instituta sprovedenoj na uzorku od 200 srpskih industrijskih preduzeća, glavni limitirajući faktori poslovanja na tržištu su nelikvidnost (96 odsto anketiranih), poreska opterećenja (86), neadekvatna kreditna podrška (84), te više cene ulaznih troškova (struja, gas, repromaterijali) u proizvodnji.

Dodatno je rast inflacije od 7,7 odsto, što je iznad zacrtanog okvira za septembar u odnosu na isti period prošle godine, smanjio kredibilitet kreatora makroekonomske politike, pa privrednici pri formiranju cena neće slušati projekcije zvaničnika, ocenjuje istraživač Instituta Saša Đogović.

On predviđa da će se od momenta prodaje Telekoma, u narednih pola do godinu dana, kurs dinara u odnosu na evro stabilizovati, pa čak i ojačati, što će uticati i na inflaciju u smislu njenog sniženja. Rast cena na malo biće nešto viši u prvom polugođu sledeće godine, pre svega zbog rasta regulisanih cena (grejanja, struje, gasa, duvana i pića preko akciza).

Đogović ocenjuje kako je stabilizacija kursa ipak veštačka i kratkoročna jer će nakon prodaje Telekoma, kad se sliju devize, Srbija opet nastaviti da pliva u blatu krize. „Tako će biti sve dok se ne smanji javna potrošnja i dok se ne uspostavi stimulativna pravna infrastruktura koja će moći da sankcioniše monopolsko i kartelsko udruživanje koje narušava konkurenciju na tržištu“, rekao je on.

On je podsetio na poražavajuće kotiranje Srbije u svetskim okvirima. Prema Svetskom ekonomskom forumu, Srbija je na 120. mestu od 139. zemalja po bazičnim elementima konkurentnosti kao što su zaštita vlasništva i intelektualne svojine, pre svega zahvaljujući mitu i korupciji. Kvalitetniji izvoz od Srbije, koja deli neslavno 133. mesto sa Argentinom, prema istom izvoru, ima Burkina Faso.