Evropska komisija "brižljivo prati" ne samo da li Srbija usvaja antikorupcijske propise i osniva antikorupcijske institucije, već i spremnost da se doneti zakoni primene u praksi, kao i odnos izvršne i zakonodavne vlasti prema nezavisnim državnim organima, istakao je TS.

U Izveštaju su, po oceni Transparentnosti Srbija, dobro uočeni mnogi propusti u antikorupcijskoj borbi, a među kojima je nedovoljna zaštita "uzbunjivača" - zaposlenih koji javno ili nadležnim institucijama ukazuju na korupciju i druge nezakonitosti i koji zbog toga mogu da pretrpe štetne pravne ili druge posledice.

Takođe, TS je upozorio da je, i pored preporuka GRECO-a, izmenjen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu koji se odnosi na "duple funkcije", a što pokazuje manjak političke volje za sprovođenje tog propisa.

Primetno je odsustvo adekvatne kontrole finansiranja političkih stranaka, nedovoljna podrška a često i otežavanje rada ključnih antikorupcijskih organa od strane vlasti (Antikorupcijska Agencija, Poverenik za informacije, Državna revizorska institucija, Uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava), naveo je TS.

Transparentnost Srbije je ukazao da je u Srbiji nedovoljna kontrola trošenja budžetskih sredstava i raspolaganja javnom imovinom, veliko kašnjenje u primeni važnih normi Zakona o javnim nabavkama, u sprovođenju antikroupcijske Strategije i Akcionog plana, zatim netransparentnost procesa izbora sudija i tužilaca koja se jasno očitava u aktuelnim izmenama pravosudnog sistema.

S druge strane, u Izveštaju se ispravno primećuju i neki pozitivni pomaci, ali i njihov ograničeni efekat na borbu protiv korupcije, istakao je TS i naveo znatno povećanje broja funkcionera koji su podneli izveštaje o imovini i prihodima u odnosu na ranije godine ograničeno nedovoljnim kapacitetima Agencije da proveri tačnost i potpunost tih izveštaja.