„Ne postoji formalni kriterijum po kome jedna zemlja mora da prizna drugu van Unije, jer danas imamo pet zemalja koje nisu priznale Kosovo i 22 koje to jesu učinile. Međutim, nepodeljeno je mišljenje u okviru EU da ne želimo da uvozimo nerešene, to jest nove probleme. Srbija će ipak taj most preći kad za to dođe vreme. Bitno je da smo usvojili zajedničku rezoluciju o Kosovu i to je značajan korak u pravom smeru u procesu evrointegracija. Sad bi fokus trebalo da bude na uspostavljanju dijaloga između Beograda i Prištine o pitanjima od izuzetnog značaja“, istakao je on.

Asp dodaje da  Srbija može da računa na dalju snažnu podršku te zemlje u evrointegracijama, te da je za građane Srbije važno da znaju više o Uniji.

„Kad hoćete da se učlanite u fudbalski klub, zanimaju vas njihova pravila. Ako vam se neka ne sviđaju, pa hoćete da ih menjate, neće vam dozvoliti da budete igrač. Isto je i sa članstvom u EU. Međutim, ni Švedska ni nijedna druga zemlja u Evropi ne bi volela da Srbi u Evropi ne budu Srbi. Bilo bi apsurdno da kažete Šveđaninu da mora da izgleda kao Italijan“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, Švedska je iz prethodnih kriza naučila da zaduživanje nije način da se izađe iz krize.

"Naučili smo važnu lekciju, a to je da se iz krize zemlja ne može izvući tako što će povećavati zaduživanje i posle očekivati da će bez problema moći da vrati zajmove. To ne ide tako, jer su potrebne godine da se država vrati na nivo pre krize", kazao je u intervjuu za Ekonom:east magazin Krister Asp.