To je imovina koju država moze da proda i da novac upotrebi za razvoj, rekao je Kostić na Velikom forumu menadžera, koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera. Kostić je ocenio da bi država do potrebnog novca mogla doći i boljom naplatom poreza, ističući da više od 50 odsto ljudi u Srbiji ne plaća porez, dok je više pod 20 odsto, a možda čak i 30 odsto ekonomije u sivoj zoni.

Država će, kako je istakao, morati da pojača poresku kontrolu jer će nova vlada sigurno povećati porez na dodatu vrednost, zbog čega će jedan deo firmi pokušati da predje u sivu zonu.

On je ocenio da privredi problem predstavlja to što je kurs dinara precenjen, navodeći da bi kurs trebalo postepeno dovesti na realan nivo, koji je procenio na 130 do 150 dinara za evro. S trenutnim kursom dinara, koji je neadvekatan, nemoguće je biti produktivan, rekao je Kostić i istakao da kurs dinara ne treba obarati naglo jer bi to izazvalo ekonomski krah, već to treba raditi na duži period i predvidivo.

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko je ocenio da je kompanijama potreban stabilan i predvidiv kurs da bi mogle da prave duoročne planove. "U ovom trenutku pomeranje kursa za jedan dinar Telekomu pravi problem u bilansu za 760 miliona", rekao je on.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je ocenio da slabljenje kursa poslednjih dana nije zastrašujuće, ističući da je dinar oslabio mnogo manje nego valute koje se nalaze u sličnom režimu. Šoškić je rekao da bi uvođenje fiksnog kursa bilo opasno i istakao da fleksibilni sistem nije idealan, ali da je najbolji za sadašnju situaciju. Guverner je naveo da bi za uvođenje fiksnog kursa bilo potrebno da Srbija ima nisku inflaciju, kontrolisanu javnu potrošnju i
stabilan priliv kapitala.