Na drugom mestu je koalicija okupljena oko Demokratske stranke, s 29,1 odsto podrške. Na trećem mestu, s 13,5 odsto podrške ispitanika, je koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija, koja, ako nastupi zajedno, može da računa na više glasova nego što bi u zbiru svaka partija osvojila pojedinačno.

Rezultati istraživanja pokazali su da bi Srpska radikalna stranka mogla da računa na 6,9 odsto podrške, Pokret Preokret 6,3 odsto, Demokratska stranka Srbije 5,7, a Ujedinjeni regioni Srbije 3,2 odsto, ali bi, kako se navodi, mogli da budu najveće iznenađenje na izborima jer ta koalicija ima mnogo lokalnih stranaka koje nisu naročito vidljive na globalnim istraživanjima.

Na predstojeće parlamentarne izbore sigurno neće izaći 25 odsto učesnika ankete, 34 odsto nije sigurno, dok je dva odsto najavilo da će poništiti listić. Direktor agencije Vladimir Pejić, međutim, smatra da će na izbore ipak izaći oko 60 odsto, odnosno oko četiri miliona, što je ocenio pristojnom izlaznošću. On je to objasnio činjenicom da se, kako se bliže izbori, povećava broj ljudi koji se opredele da izađu na glasanje i ocenio da će ovaj put predizborna kampanja imati veoma važnu ulogu.

Za ulazak Srbije u Evropsku uniju izjasnilo se 47 odsto birača, dok se tome odlučno protivi 27 odsto ispitanika. Za ulazak u EU, ali ne po svaku cenu, odlučilo se 26 odsto glasača.

Institucije čijim radom su gradjani najzadovoljniji su predsednik Srbije i policija, kojima su građani na skali od jedan do pet dali ocenu 2,9. Na trećem mestu je Vojska Srbije, sa ocenom 2,6, dok je Srpska pravoslavna crkva ocenjena ocenom 2,5. Najlošije ocenjeni su prosveta, pravosuđe i zdravstvo, čija se ocena kreće u rasponu od 1,5 do 1,8.

Istraživanje je obuhvatilo punoletno stanovništvo na teritoriji Srbije bez Kosova, a obavljeno je putem ankete na uzorku 1.200 ispitanika od 25. februara do 4. marta.