"Uredba se odnosi na subvencinisanje dela kamate za kredite namenjene ulaganju u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, programe razvoja ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, kao i za ulaganja u poljoprivredne objekte", rekao je ministar na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.

Subvencija države će omogućiti da poljoprivrednici, zadruge i preduzeća dobiju fiksnu kamatnu stopu od šest odsto godišnje za dinarske kredite koji će se odobravati na period do tri godine, sa jednom godinom počeka.

"CIlj ovakve podrške je povećanje stočne proizvodnje, ali to je mera koja će biti na raspolaganju već za prolećnu setvu", kazao je Petrović.

Pravo na kreditnu podršku imaju poljoprivrednici, preduzetnici i firme upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a zahtevi za odobrenje kredita moćiće da se podnose bankama do 1. novembra 2012. godine.

"Prvi ugovori sa bankama koje će odobravati kredite biće sklopljeni sledeće sedmice", istakao je Petrović.

Ako je korisnik kredita poljoprivrednik i preduzetnik, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku ne može biti veći od pet miliona dinara, dok za zemljoradničke zadruge ukupno odobreni iznos kredita za sve namene ne može biti veći od 15 miliona dinara.

Iz Ministarstva poljoprivrede su naveli da se iznos kredita za zadruge može povećati do 50 miliona dinara, ukoliko zadruga koristi kredit za namene utvrđene posebnim programom kreditne podrške za razvoj stočarstva.

Ukoliko je korisnik kredita preduzeće, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku kredita za sve namene ne može biti veći od pet miliona dinara, osim za namene utvrđene posebnim programom kreditne podrške za razvoj stočarstva za nabavku životinja za tov i hrane za te životinje, za koji ukupno odobreni iznos kredita ne može biti veći od 50 miliona dinara.

Poljoprivrednici, preduzetnici i firme moćiće da ostvare pravo na kreditnu podršku za proizvodnju žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, mehanizacije i opreme za proizvodnju voća, povrća i ukrasnog bilja, mobilnih sušara, opreme i mehanizacije za navodnjavanje, mehanizacije i opreme za stočarsku proizvodnju.

Kreditna podrška namenjena je za nabavku semena i sadnog materijala, svih vrsta mineralnog đubriva i svih vrsta sredstava za zaštitu bilja.

Subvencionisani krediti namenjeni su i za ulaganje u objekte za skladištenje žitarica i industrijskog bilja, objekte za preradu i skladištenje voća, povrća i ukrasnog bilja, za objekte za stočarstvo i objekte za vinarstvo i proizvodnju rakije.

Iz Ministarstva ukazuju da će se, ako se utvrdi da kredit nije namenski iskorišćen ili je delimično namenski iskorišćen, proglasiti dospelim tako što će se celokupna glavnica, pripadajuća redovna kamata i zatezna kamata naplatiti od korisnika.

Usvojena uredba o regresiranju dizel goriva

Vlada Srbije usvojila je uredbu o regresiranju dizel goriva za prolećnu setvu.

Predviđeno je subevcionisanje poljoprivrednika sa 60 dinara po litru goriva D-2 i evrodizela, izjavio je danas ministar poljoprivrede Dušan Petrović posle sednice Vlade.

"Pravo na regresiranje dizel goriva D-2, odnosno evrodizela, imaju registrovani poljoprivredni proizvođači u količini koja se određuje u zavisnosti od biljne kulture po hektaru prijavljenog obradivog zemljišta", rekao je on novinarima.

Uredbom je predviđeno da uzgajivači žitarica i industrijskog bilja imaju pravo na najviše 40 litara po hektaru, proizvođači krmnog bilja do 30 litara, aromatičnog i lekovitog bilja do 50 litara, povrća do 75 litara, dok proizvođači voća i grožđa, sadnog materijala i oni koji se bave hortikulturom imaju pravo na maksimalno 100 litara regresiranog goriva po hektaru.

Fizičko lice može podneti zahtev na osnovu ove uredbe samo jednom, a sredstva za regresiranje se ne odnose na pašnjake, ribnjake, bare i drugo neplodno zemljište.

Petrović je kazao da će poljoprivrednici dobiti bonove za regresiranje goriva za koje će moći da se prijave od 13. marta u filijalama Trezora Ministarstva finanasija ili kod 1.300 poljoprivrdnih savetovadavca.

Gazdinstva će za regresiranje, dodao je, moći da konkurišu bez obzira na to da li su platila doprinose za penzijsko osiguranje.

Zahtev za ostvarivanje prava za regresiranje dizel goriva podnosi se u dva primerka Ministarstvu finansija - Upravi za trezor ili preko asistenta savetodavca od 13. marta do 9. aprila ove godine.

U Ministarstvu ukazuju da će se novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara, kazniti registrovani poljoprivrednik ako ne obavi prolećne radove za kulture na površinama navedenim u Registru u skladu sa podnetim zahtevom.

Petrović je kazao da je danas raspisan javni poziv ovlašćenim dostributerima goriva koji žele da daju ponudu i očekuje da će u četvrtak biti definisana konačna cena goriva.

Petrović je istakao da je cilj regresiranja goriva da se prolećna setva obavi u optimalnim rokovima, te da se tako spreči eventualni poremećaj tržišta osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

"Država je za regresiranje goriva iz budžeta izdvojila 4,8 milijardi dinara što je dovoljno za subvencionisanje 80 miliona litara, a za jesenju setvu planirano je oko pet milijardi dinara za regresiranje 90 miliona litara goriva", rekao je ministar.