Nacrt strategije, kako su naveli njeni autori, predviđa da do 2020. godine u Srbiji bude oko 38,5 odsto visokoobrazovanog kadra, a sada ima oko 6,5 odsto fakultetski obrazovanih.

"Nisam siguran da će privreda moći da apsorbuje toliki visokoobrazovani kadar i da smo spremni za to, a posledica će biti priprema visokoobrazovanog kadra za odlazak iz zemlje", kazao je Živanović.

On je istakao i da je toliki broj visokoobrazovanih za osam godina nerealan cilj i zbog ekonomske situacije.

"Da bismo to dostigli, potrebno je da visokoobrazovanje bude potpuno besplatno", ukazao je Živanović.

On je podržao ideju strategije da srednje obrazovanje bude obavezno, ali istovremeno smatra da se prebrzo ide ka povećanju broja srednjoškolaca u gimnazijama, sa sadašnjih 20 odsto, na 50 procenata.

"Eto više posla za Nacionalnu službu zapošljavanja", upozorio je Živanović.

Predsednik sindikata nije zadovoljan ni predviđenim povećanjem ulaganja u obrazovanje sa oko četiri na šest odsto bruto nacionalnog dohotka. "To je smešno", kritičan je Živanović.

Unija sindikata: Strategijom do većeg zapošljavanja nastavnika

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević ocenio je danas da bi predložene mere iz strategije obrazovanja Srbije do 2020. godine mogle da doprinesu većem zapošljavanju nastavničkog kadra, kao i boljem kvalitetu obrazovanja u Srbiji.

"Predlog da srednje obrazovanje treba da bude obavezno mogao bi da uposli više nastavnika", kazao je Matijević i dodao da svake godine 6.000 đaka nakon osnovne škole odlučuje da prekine školovanje.

Većem zapošljavanju đaka, ocenjuje Matijević, mogla bi da doprinese i činjenica da će umesto sadašnjih 30 u razredima biti po 26 đaka, što bi doprinelo većem broju odeljenja, pa i većem broju nastavnika.

Matijević podržava i ideju da se nastava u skolama održava u jednoj smeni, ali nije siguran da li je to moguće i realizovati.

"Da bi se nastava odvijala u jednoj smeni potrebne su dodane školske zgrade, jos 500 zgrada za osnovne i 500 za srednje škole. Potrebno je uložiti oko dve milijarde evra, a nisam siguran da imamo ta sredstva", kazao je Matijević.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije zadovoljan je i time što su predviđena veća ulaganja u obrazovanje.

On je istakao da je njegov sindikat proteklih 10 godina apelovao da se usvoji strategija obrazovanja i zadovoljni su što se to konačno događa.

Predlog Strategije obrazovanja Srbije do 2020. godine objavljen je danas na sajtu Ministarstva prosvete i nauke (www.mp.gov.rs).

Nakon javnih rasprava širom Srbije očekuje se da i da Vlada usvoji dokument koji određuje prioritetne ciljeve srpskog obrazovanja do 2020. godine.

Prva javna rasprava o Strategiji obrazovanja biće održana u Vranju 3. aprila, u Zaječaru 4. aprila, Užicu 10. aprila i u Subotici 18. aprila.

Iako statistika pokazuje da u Srbiji sada ima oko 6,5 odsto fakultetski obrazovanih, u skladu sa planovima Evropske unije, srpska obrazovna strategija predviđa da taj procenat poraste na 38,5 odsto.

Cilj strategije je i da srednje obrazovanje, bar do sticanja bilo kakvih kvalifikacija za zapošljavanje, bude obavezno. Sadašnjim Ustavom nije predviđeno da srednje obrazovanje bude obavezno, pa bi ostvarenje tog strateškog cilja zahtevalo promenu Ustava.

Strategija predviđa i da se u srednjem obrazovanju polovina đaka školuje u gimnazijama, a polovina u stručnim školama, kako se ne bi školovao kadar koji ne može da nađe posao.

Nova strategija predviđa i da se pored sadašnjeg obaveznog pripremnog predškolskog perioda uvede i još jedna godina predškolskog obrazovanja.

Cilj strategije je i da se sa sadašnjih oko 4,5 odsto ulaganja u obrazovanje porastu na oko 6 odsto bruto društvenog proizvoda. Umešto sadašnjih 0,85 odsto, oko 1,5 procenata trebalo bi da bude namenjeno viskokom obrazovanju.

Predviđa se i nagrađivanje nastavnika koji dobro obavljaju svoj posao, kao i jačanje vaspitne uloge škole.

U predlogu strategije se ističe da je cilj bolji kvalitet i dostupnost obrazovanja i dostizanje evropskih standarda u toj oblasti.