Na konferenciji posvećenoj političkim i ekonomskim posledicama odluke da Srbija dobije status kandidata, Dežer je istakao da EU želi da vidi Srbiju u svom članstvu i njenu političku posvećenost Uniji.

Dežer je ponovio da je jedno od najbitnijih pitanja na evropskom putu Srbije ka EU rešavanje kosovskog pitanja, kroz dijalog Beograda i Prištine. "Mi ne verujemo da će to uzrokovati konfliktnu situaciju, već da se kroz dijalog može naći rešenje", istakao je Dežer, navodeći da EU neće nametati rešenje, već da želi da pomogne da se do njega dođe.

EU, kako je naveo, ne može samo da ignoriše kosovski problem, da ga zamrzne i da se ponaša kao da ne postoji. "Problem Kosova je postojao i ranije u istoriji i nije ga izmislila EU. Moramo da pokrenemo proces koji će dovesti do rešenja", izjavio je on i dodao da očekuje napredak i da će Srbija taj problem rešiti do ulaska u Uniju.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije i profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić je istakao da je priznanje Kosova uslov nad uslovima za ulazak Srbije u EU, a da su kriterijumi iz Kopenhagena u drugom planu. Prema njegovoj oceni, EU niti misli niti želi da se širi, izuzev u slučaju Hrvatske, i Srbija zbog toga treba da preispita Sporazum o stabilizaciji i pridruženju, zbog nemogućnosti ostvareja tog dokumenta.

Ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić rekao je da Srbija od kandidature i evropskih integracija ima ekonomske koristi.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao je da u procesu pridruženja ima prednosti ali i rizika. "To pitanje treba da rešavaju Srbi, a Rusija će nastaviti da razvija saradnju sa Srbijom, bez obzira na njenu odluku", rekao je on.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da kandidatura Srbije za članstvo u EU mnogo znači za njenu geostratešku sudbinu, budući da je deo Evrope, ali i za njenu ekonomiju. Ona je istakla da kandidatura ne znači da se treba odreći starih prijateljstava i traženja novih.